Tokom 7. nedelje, TTF front-month gasni fjučersi pokazali su umerenu volatilnost uz blagu silaznu korekciju, zatvarajući nedelju nešto ispod početnog nivoa. Evropske cene gasa su oslabile uprkos kratkotrajnim pokušajima oporavka sredinom nedelje, u okruženju koje karakterišu stabilni LNG prilivi i relativno uravnoteženi tržišni fundamenti.
U ponedeljak, 9. februara, TTF fjučersi iznosili su 33,496 €/MWh, što je bio najviši nivo tokom nedelje. U utorak su cene pale za -4,9%, dostigavši najniži nivo poravnanja u 7. nedelji, verovatno pod uticajem kontinuiranih LNG isporuka Evropi. Od srede do četvrtka došlo je do blagog oporavka, jer su kratkoročne vremenske prognoze najavile zahlađenje. Ipak, u petak, 13. februara, cena je pala na 32,00 €/MWh (-1,5% na dnevnom nivou), što predstavlja nedeljni pad od -2,97% u odnosu na početak nedelje. Prosečna nedeljna cena poravnanja iznosila je 32,60 €/MWh, što je -4,00% niže u odnosu na prethodnu nedelju, naglašavajući slabljenje kratkoročnih zabrinutosti u vezi sa snabdevanjem usled blažih vremenskih uslova.
Na geopolitičkom planu, konzorcijum predvođen američkom energetskom kompanijom Chevron potpisao je 16. februara ekskluzivne ugovore o zakupu za istraživanje prirodnog gasa u podmorju južne Grčke, čime je značajno prošireno američko prisustvo u Istočnom Mediteranu. Sporazum udvostručuje pomorsku površinu Grčke dostupnu za istraživanje i uklapa se u cilj Evropske unije da postepeno ukine uvoz ruskog gasa i ojača alternativne izvore snabdevanja. Prema ugovoru, Chevron će predvoditi istraživanja u četiri dubokomorska bloka južno od Peloponeza i Krita, na površini od oko 47.000 kvadratnih kilometara, jačajući ambicije Grčke u oblasti regionalne energetske diversifikacije.
Grčka, koja trenutno nema sopstvenu proizvodnju gasa i u velikoj meri zavisi od uvoza za proizvodnju električne energije i domaću potrošnju, obnovila je strategiju istraživanja ugljovodonika nakon energetskog šoka iz 2022. godine izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu. Zemlja takođe nastoji da se pozicionira kao čvorište za američki LNG kroz Vertikalni gasni koridor, stratešku rutu namenjenu transportu gasa iz Grčke ka Centralnoj Evropi i Ukrajini. Pre početka seizmičkih istraživanja potrebna je saglasnost parlamenta, a konzorcijum ima rok do pet godina da identifikuje komercijalno isplativa nalazišta, dok se probna bušenja ne očekuju pre 2030–2032. godine.
Paralelno, kompanije Exxon Mobil i Helleniq Energy poseduju licence za istraživanje u još dva dubokomorska bloka južno od Krita i trenutno analiziraju seizmičke podatke pre donošenja odluke o eventualnom istražnom bušenju. Iako Evropska unija ubrzano razvija kapacitete iz obnovljivih izvora radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, prirodni gas se i dalje prepoznaje kao tranziciono gorivo neophodno za stabilizaciju elektroenergetskog sistema u periodima niske proizvodnje iz vetra i sunca.
Obnovljeni zamah u istraživanju ugljovodonika i unapređenje Vertikalnog koridora očekuju se kao ključni faktori budućih energetskih dešavanja. Konsultacije zakazane za 24. februar u Vašingtonu, uz učešće predstavnika zemalja regiona i Evropske komisije, imaju za cilj uklanjanje regulatornih i komercijalnih prepreka koje su do sada ograničavale veće količine gasa ka severu. Smanjenje troškova transporta kroz grčki sistem, uz planiranu zabranu uvoza ruskog gasa u EU do kraja 2027. godine, moglo bi stvoriti značajan prazan prostor u snabdevanju i dati snažan podsticaj aktivaciji koridora.
Na kraju, Vertikalni gasni koridor se nameće kao strateška komparativna prednost Grčke, povećavajući njenu atraktivnost za investicije u istraživanje i proizvodnju, dok istovremeno jača njen položaj u širem okviru evropske energetske arhitekture.
