Tokom treće nedelje marta, fjučersi na Brent sirovu naftu sa rokom isporuke za prvi mesec na ICE tržištu premašili su 100 $/bbl. U ponedeljak, 16. marta, cene su zabeležile nedeljni minimum od 100,21 $/bbl, nakon čega su ušle u uzlazni trend. Do petka, 20. marta, dostigle su nedeljni maksimum od 112,19 $/bbl, što predstavlja rast od 8,8% u odnosu na prethodni petak i najviši nivo od 5. jula 2022, prema podacima AleaSoft Energy Forecasting.
Tokom cele nedelje, cene nafte su nastavile da rastu uprkos pokušajima da se rast ublaži. Sporazum Iraka o izvozu nafte preko turske luke Cejhan izvršio je pritisak na pad cena sredinom nedelje. Međutim, kontinuirani poremećaji u snabdevanju povezani sa sukobom između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i zatvaranje Hormuškog moreuza, ostali su ključni faktori koji su gurali Brent fjučerse naviše.
Istovremeno, TTF fjučersi prirodnog gasa za front-month ugovor na ICE tržištu beležili su rast tokom prva četiri trgovinska dana u nedelji. U ponedeljak, 16. marta, cene su dostigle nedeljni minimum od 50,89 €/MWh, nakon čega su nastavile da rastu i u četvrtak, 19. marta, dostigle nedeljni maksimum od 61,85 €/MWh. To je bio najviši nivo od 24. januara 2023. U petak, 20. marta, cene su pale za 4,2% na 59,26 €/MWh, ali su i dalje bile 18% više u odnosu na prethodni petak.
Rast cena gasa bio je prvenstveno podstaknut geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku koje utiču na snabdevanje, kao i uporno niskim nivoima evropskih skladišta gasa, koja trenutno u proseku iznose ispod 30%, dok su u nekim zemljama ispod 25%.
U međuvremenu, fjučersi emisijskih dozvola CO₂ za ugovor sa isporukom u decembru 2026. na EEX tržištu pratili su opadajući trend veći deo nedelje. U ponedeljak, 16. marta, cene su dostigle maksimum od 69,02 €/t, nakon čega su padale do nedeljnog minimuma od 63,67 €/t u četvrtak, 19. marta. To je bio najniži nivo od 10. aprila 2025. U petak, 20. marta, cene su porasle za 6,3% na 67,68 €/t, ali su i dalje bile 2,2% niže nego prethodnog petka.
Sveukupno, nedelja je odražavala složenu interakciju geopolitičkih tenzija, ograničenja u snabdevanju i nivoa zaliha, koji su zajedno uticali na dinamiku cena na tržištima nafte, gasa i ugljenika, navodi AleaSoft.
