Brisel optužuje „Gasprom“ da je nameštao cene, a evropskoj administraciji smeta i monopolistička praksa koja se ne uklapa u standarde EU
Odnosi između Evropske unije i Rusije veoma su loši. Kako politički, tako i ekonomski. Sukobu oko Ukrajine ne vidi se kraj, a u narednih nekoliko meseci može eskalirati i spor oko monopolske pozicije ruskog državnog energetskog giganta „Gasproma“. Naime, Evropska komisija najavila je da će na proleće objaviti rezultate dvogodišnje istrage o „Gaspromu“.
Sukob između ruskog giganta i Evropske unije traje godinama. Brisel optužuje „Gasprom“ da je nameštao cene, a evropskoj administraciji smeta i monopolistička praksa koja se ne uklapa u standarde EU. Spor je sve vreme tinjao, ali bi uskoro mogao da dostigne vrhunac.
Neprijatna istraga
Analitičari smatraju da rezultati, koje će objaviti Evropska komisija, neće biti prijatni. Međunarodni urednik u britanskom nedeljniku „Ekonomist“ Edvard Lukas smatra da će izveštaj pokazati spektakularnu količinu lošeg publiciteta za „Gasprom“.
„Evropska komisija će objaviti popis svih loših stvari koje je ’Gasprom’ radio, a onda će uslediti novčane kazne, koje mogu biti ogromne. To će takođe biti prilika da kompanije, kojima je enormno naplaćivan gas, pokrenu tužbe protiv ’Gasproma’ zbog neverovatnih cena koje su plaćali“, navodi Lukas.
Urednik „Ekonomista“ pažljivo je pratio spor i očekuje rezultate konačne istrage EK u maju. Posle objavljivanja stvari bi trebalo da se kreću veoma brzo, zato što komesar EU za energetiku Ginter Otinger i komesar za konkurenciju Žoakin Almunja, koji su vodili slučaj, insistiraju da sve bude gotovo do kraja njihovih mandata u novembru.
„Negativan izveštaj može imati duboko neprijatne posledice po ’Gasprom’, uključujući veoma visoke novčane kazne, loš publicitet i dokaze za konkurente koji mogu biti iskorišćeni za sudske tužbe protiv ruskog energetskog giganta. To bi takođe moglo da primora tu kompaniju pod ruskom državnom kontrolom da promeni svoju dugogodišnju poslovnu praksu na evropskom tlu“, smatra Lukas.
Moskva je svesna mogućih posledica, pa uveliko radi na tome da postigne preventivni dogovor s Evropskom komisijom. Ruska delegacija nekoliko puta je posetila Brisel u poslednjih nekoliko meseci, ali se detalji tih pregovora drže u tajnosti. Osnova za pregovore ima, jer obe strane snose odgovornost za takvu situaciju.
Brisel je, naime, godinama omogućavao „Gaspromu“ monopolističku poziciju, naročito u centralnoj i istočnoj Evropi. Naravno, to je bila kako istorijska, tako i tržišna realnost, ali su u Briselu rešili da to promene. Podsetimo, gasovod koji dovodi sibirski gas preko Ukrajine do Istočne Evrope izgrađen je još u vreme Sovjetskog Saveza i u potpunosti je u vlasništvu „Gasproma“. Ruski gigant je odlučio da obezbedi još jednu energetsku trasu – „Severni tok“ koji vodi do Nemačke.
Treći paket
Monopol je omogućio „Gaspromu“ da nema slobodnu konkurenciju, a samim tim može i samostalno da određuje cene evropskim potrošačima. Tako obezbeđuje četvrtinu potreba za prirodnim gasom u Evropskoj uniji. Drugim rečima, Evropa bi se smrzla da nije ruskog gasa. To je osnova za ključno pitanje: zašto je Brisel uopšte pokrenuo istragu i izazvao „Gasprom“ na dvoboj?
Analitičari odgovaraju na to pitanje. Smatra se da je kancelarija Evropske komisije za energiju i konkurenciju dobila na samopouzdanju pošto je 2009. EU donela takozvani Treći energetski paket. Reč je o zakonima koji imaju za cilj da omoguće pristup gasovodu nekoj trećoj strani. Ti zakoni takođe treba da „razdvoje vlasništva“ – da odvoje kompanije koje proizvode energiju od onih koje je prenose. Tu su i ekonomski razlozi Brisela da zauzme oštriju poziciju prema „Gaspromu“. Zahvaljujući monopolskom položaju države koje su sada članice EU, a nekada su bile sovjetski sateliti, u proseku plaćaju 50 odsto više za ruski prirodni gas od ostalih članica Evropske unije. Zapadno tržište ima više izvora gasa, uključujući i one iz Severnog mora, Severne Afrike i s Bliskog istoka.
Ideja Evropske komisije jeste da se u Istočnoj Evropi kupuje gas od više dobavljača. Cilj je da se na istok EU dovedu azerbejdžanske ili turske kompanije, ili čak iz nekog drugog izvora u srednjoj Aziji. EK objavljivanjem izveštaja najverovatnije hoće da natera „Gasprom“ da dozvoli protok tuđeg gasa kroz njegove cevovode.
Evropska komisija je inače veoma uporna u primeni antimonopolskih zakona protiv moćnih stranih kompanija. Jedan od poslednjih primera je spor s moćnim „Guglom“, američkom kompanijom koja ima monopolsku poziciju na internetu. Kako bi izbegao velike novčane kazne „Gugl“ je bio prisiljen da prihvati nekoliko antimonopolskih mera. Ta kompanija je čak pristala da prikazuje usluge konkurentskih firmi svaki put kada promoviše svoje usluge u Evropskoj uniji.
Druga ideje je da Nemačka od „Gasproma“ kupi gas po jeftinijoj ceni, po kojoj ga inače kupuje, i da ga potom prosledi Poljskoj. Nemci imaju mogućnost da kupuju gas iz više izvora, pa su Rusi morali da spuste cenu. Poljska nema takav izbor i mora da uzima skup ruski gas. Nemci tim premošćavanjem hoće da reše poljski problem. Prema planu neobičan uvoz ruskog gasa iz Nemačke u Poljsku treba da počne 1. aprila. To, naravno, nikako ne odgovara „Gaspromu“, ali ne zna kako da spreči Nemce da sprovedu tu lukavu zamisao.
Srbija u tesnacu
Evropska unija se s ruskim gigantom bori na još jednom polju. Brisel pokušava da onemogući „Gasprom“ u izgradnji „Južnog toka“, koji treba da ide ispod Crnog mora i dalje do jugoistočne i srednje Evrope. Moskva je već naljutila Brisel sklapanjem bilateralnih tranzitnih sporazuma s brojnim novim i potencijalnim članicama EU. Između ostalih i sa Srbijom. U EK kažu da ti sporazumi ne poštuju antimonopolsku legislativu EU, pa su povećali tenzije u odnosima između Brisela i država koje su ih potpisale.
Brisel i dalje očekuje da će članice EU retroaktivno početi da primenjuju antimonopolske zakone protiv „Gasproma“, dakle bez obzira na bilateralne sporazume. Kao argument EK navodi da se lako može postići da svi sporazumi s vladama koji su u suprotnosti sa zakonima EU budu i protivzakoniti.
Taj obrazac ne može se primeniti na države koje nisu članice Evropske unije. Tačnije na Srbiju. Zato je Energetska komisija smislila drugu vrstu pritiska na Beograd. Naime, u mišljenju Komisije stoji da Srbija nije usvojila zakone koji bi omogućili da dva državna preduzeća ne razdvoje proizvodnju od transporta gasa, kako to zahtevaju EU pravila. Zbog toga je određen rok od dva meseca da se to ispravi. EK navodi da kompanije „Srbijagas“ i „Jugorosgas“ nisu razdvojile firme, već je „Jugorosgas“ (koji je sa 50 odsto u vlasništvu ruskog „Gasproma“) osnovao ćerku-kompaniju za transport gasa.
Srbija se tako našla pred još jednim izborom: ili će poslušati Evropsku komisiju ili će nastaviti da sprovodi dogovor s Rusijom. Pored toga može imati probleme u otvaranju pregovora s Evropskom unijom kada je reč o energetici. To će sigurno biti jedan od prioriteta, odnosno uslov da bi ta poglavlja mogla biti zatvorena. S druge strane, ako ispuni zahteve Komisije imaće probleme s Rusijom, koja će insistirati da se ništa ne menja. To će biti veliki problem, koji će posle izbora nova vlada hitno morati da rešava.
Izvor Akter
