Projekti koji doprinose izgradnji strateških sirovinskih kapaciteta u svim fazama lanca vrednosti, kako unutar tako i van EU, mogu se prijaviti za status „strateškog projekta“. Projekti će biti odabrani na osnovu njihovog doprinosa sigurnosti snabdevanja strateškim sirovinama, njihove tehničke izvodljivosti, održivosti i društvenih standarda. Projekti u EU treba da obezbede evropsku dimenziju, a projekti u trećim zemljama lokalnu dodatu vrednost.
Strateški projekti će imati koristi od pojednostavljenih dozvola za ubrzavanje administrativnih procedura. Države članice će morati da ispoštuju jasne rokove za ceo postupak, koordiniraju u okviru jedinstvenog postupka relevantne ekološke procene i, gde je to relevantno, primenjuju hitne procedure u slučaju da se pokrene sudski postupak.
Da bi savetovao promotere strateških projekata o najboljoj opciji za pristup finansiranju i prikupljanje investicija za razvoj projekta, Zakon će uspostaviti namensku grupu pod Odborom za koordinaciju podrške za svaki strateški projekat. Pored toga, Zakon će olakšati sklapanje ugovora o otkupu, povezujući promotere projekata i dalje korisnike. Imajući u vidu visoku volatilnost cena mnogih kritičnih sirovina, predvidljive cene za naredne godine trebalo bi da olakšaju finansiranje projekta, istovremeno obezbeđujući nizvodnim proizvođačima stabilno i sigurno snabdevanje ključnim inputima.
Za strateške projekte van EU, i dalje važe visoki ekološki i socijalni uslovi i lokalna dodata vrednost treba da se prenese u treću zemlju. Komisija će, uz pomoć Odbora, podržati implementaciju projekata i nastojaće da stvori sinergiju sa postojećim međunarodnim inicijativama, kao što je strategija Global Gatevway. Procenu i odabir strateških projekata vršiće Komisija i Odbor.
Šta Komisija predlaže da bi se olakšalo finansiranje projekata kritičnih sirovina?
U skladu sa pravilima konkurencije, Uredba predlaže da se države članice i Komisija okupe sa relevantnim finansijskim institucijama kako bi razgovarali o privatnim izvorima finansiranja, postojećim finansijskim instrumentima i fondovima EU, kao i da bi se olakšali sporazumi o otkupu. Da bi se to postiglo, jedna od predloženih radnji je rad Komisije sa Evropskom investicionom bankom i drugim implementacionim partnerima InvestEU na traženju načina za povećanje podrške ulaganjima u kritični lanac snabdevanja sirovinama, uključujući i uspostavljanje operacija mešanja. Privatna ulaganja kompanija, finansijskih investitora i kupaca biće od suštinskog značaja.
Međutim, tamo gde samo privatno finansiranje možda nije dovoljno, efektivno sprovođenje projekata duž kritičnog lanca vrednosti sirovina može zahtevati javnu podršku, uključujući i državnu pomoć. Važno je napomenuti da predložene mere ne uključuju nova pravila ili sredstva finansiranja, već imaju za cilj koordinaciju postojećih mehanizama finansiranja. Što se tiče nacionalnih resursa, okvir državne pomoći pruža široke mogućnosti za privlačenje privatnih investicija i za efikasno sprovođenje ključnih projekata vezanih za sirovine. Pored toga, Komisija je nedavno prilagodila pravila o državnoj pomoći kako bi omogućila dalju fleksibilnost državama članicama da dodeljuju pomoć kako bi se dodatno ubrzala i pojednostavila, uz lakše kalkulacije, jednostavnije procedure i ubrzano odobravanje, uz ograničavanje narušavanja jedinstvenog tržišta i očuvanje kohezije ciljevima.
