EU finansira novu regionalnu 400 kV Interkonekciju Srbija – Bosnia i Hercegovina – Crna Gora

Studija izvodljivosti projekta 400 kV interkonekcije Srbija – Bosna i Hercegovina – Crna Gora, pokazala je da je projekat tehnički i ekonomski održiv. Studija ukazuje da će projekat doneti ekonomske benefite za Srbiju, BiH i Crnu Goru.  Šta više, implementacija projekta verovatno će doneti ekonomske benefite, kao i benefite na tržištu električne energije u regionu jugoistočne Evrope, naročito kada bude izgrađena 400 kV interkonekcija Lastva – Pljevlja i podvodni kabl do Italije, prenosi sajt serbia-energy.eu

ESIA ukazuje da projekat može biti implementiran na način koji uzrokuje najmanje moguće narušavanje životne sredine. Verovatni uticaji na životnu i društvenu okolinu mogu biti sprečeni, umanjeni ili kompenzovani. Set mera za ublažavanje i monitoring, u cilju eliminacije štetnih uticaj na životnu i društvenu okolinu, razvijeni su kao deo ESIA procesa i osiguranje da će svi štetni uticaji biti ublaženi.

Tehnička procena pokazala je da je konekcija izvodljiva. Izabrane rute (RoL) odnosno koridori u sve tri zemlje, uglavnom su već pokrivene postojećim TSO za niskonaponske dalekovode, koji su u upotrebi već više od 50 godina.

Plan implementacije projekta pretpostavlja dve faze u realizaciji projekta. Faza I trebala bi da počne 2018.dok je početak faze II planiran u periodu između 2022. i 2023. Glavni rizik je kašnjenje nadogradnje trafostanice Bajina Bašta i odlaganje konstrukcije nove 400 kV linije Obrenovac – Bajina Bašta.

U fazu II uključena je izgradnja 400 kV interkonekcije do hidroelektrane Bistrica i odlaganje njene izgradnje označeno je kao verovatan rizik.

Benefeti projekta analizirani su korišćenjem ENTSO-E cost-benefit metodologije. Implementacija projekta povećaće potencijal povezivanja novih obnovljivih izvora energije i mogućnosti razmene energije unutar regiona. Tokom većeg dela svog ekonomskog života, projekat će obezbediti  ekonomske dobitke u iznosu odoko 10 miliona evra godišnje. Očekivani ekonomski i finansijski benefiti obezbediće prihvatljivi povrat uloženog novca za zemlje učesnice.

Investicioni troškovi pokazuju visok nivo varijacija, što je posledica različitih dužina linija kroz nacionalne teritorije. Srbija će snositi najviše troškove projekta (oko 70 procenata) ali će ostvariti i najveće benefite. Investiciona vrednost projekta je 66 miliona evra, a pretpostavka je da će oko 80 procenata biti finansirano iz kredita.

U regionu JIE mogu biti identifikovane dve glavne tranzitne rute – od istoka ka severozapadu i od istoka ka jugozapadu. Na istoku, Rumunija i Bugarska predstavljaju velike izvoznike električne energije, sa Mađarskom i Hrvatskom na severozapada i Italijom na jugu, koji predstavljaju velike uvoznike. U pogledu ove dve rute, uvođenje nove interkonekcije između Srbije, BiH i Crne Gore donosi benefite u pogledu izvoza energije od istoka ka jugozapadu, dok će imati umereni uticaj na energetski koridor istok – severozapad.

Izgradnja podvodnog kabla između Italije i Crne Gore trebala bi biti okončana 2017. što će omogućiti transfer energije između JIE i Italije, i potencijalno iz Italije ka regionu. Razvoj prekogranične trgovine električnom energijom u regionu zahteva razvoj transmisionih kapaciteta, kroz produženje i jačanje interkonekcija, u cilju prodaje i razmene električne energije i povećanje sigurnosti sistema.

Socijalno-ekonomska dobrobit projekta razmatrana je na tri nivoa: na nivou regiona jugoistočne Evrope, za Srbiju, BiH i Crnu Goru zajedno, kao i svaku zemlju posebno.

Jačanje koridora sever-jug sa novom interkonekcijom između Srbije, BiH i Crne Gore doneće značajno smanjenje ukupnih troškova elektroenergetskih sistema u regionu u periodu od 2018. do 2023. Glavni benefit dolazi iz činjenice da bi na italijansko tržište mogla doći jeftinija energija iz regiona – Rumunije, Bugarske, Srbije, BiH. Ekspanzija proizvodnih kapaciteta u Srbiji i Crnoj Gori u tom periodu omogućava pune efekte izvoza energije.

Implementacija projekta ima za cilj postizanje nekoliko regionalnih ciljeva, kao što je izgradnja 400 kV koridora u pravcu istok-zapad, od Turske i Bugarske ka BiH i Hrvatskoj; unapređenje regionalnog prenosnog sistema od JIE do Italije, i obrnuto; povećanje pouzdanosti i kapacitet mreže u uslovima očekivanog rasta opterećenja u regionu; smanjenje tehničkih gubitaka; podrška razvoja regionalnog energetskog tržišta i stvaranje mogućnosti za trgovanje između regiona JIE i Italije;  smanjenje troškova obezbeđivanja rezervnih kapaciteta, prenosi sajt serbia-energy.eu

Izvor; Serbia Energy