Do 1. januara predstojeće godine JP EPS, to jest njegova privredna društva za distribuciju, treba od JP „Elektromreža Srbije“ da preuzme sve trafo-stanice 110/35 kilovolti I zaokruže elektrodistributivni system kojim će ubuduće upravljati. Ova obaveza proizašla je iz novog Zakona o energetici, u kome je, između ostalog, definisano i gde će biti tačka razgraničenja između operatora prenosnog i distributivnog sistema u ukupnom elektroenergetskom sistemu Srbije. Rok za razdvajanje se bliži, a kako saznajemo, privode se kraju I pripreme da se ceo posao obavi u zakonskom roku. Da li će to u potpunosti biti moguće, zavisi od mnogo čega, ponajviše otuda što je ceo proces i postupak preuzimanja visokonaponskih objekata veoma složen. Pri tome, čini se da više teškoća stvaraju pravni i ekonomski aspekti, nego tehničke nedoumice.
Mešovite komisije JP EPS-a i JP EMS-a još pre nekoliko meseci pregledale su stanje trafo-stanica koje EPS preuzima, a Institut “Nikola Tesla“ uradio je studiju „Ispitivanje, kontrola, analiza i ocena pogonskog stanja opreme, uređaja i instalacija u TS 110/h u procesu prelaska iz EMS-a u EPS“, tako da je tehničko stanje objekata uglavnom definisano. Takođe, zajednička komisija dva preduzeća, kojom rukovode Nenad Mraković iz EPS-a i mr Gojko Dotlić iz EMS-a, zaključila je još početkom ove godine da nije potrebno, posle prošlogodišnje procene, da se ponovo utvrđuje stanje na terenu da bi se definisale mogućnosti i uslovi za preuzimanje trafo-stanica i dalekovoda na 110-kilovoltnom naponu.
U privrednim društvima EPS-a za distribuciju i dalje je, međutim, prisutna velika doza obazrivosti prema obavezama koje će preuzeti zajedno sa „stodesetkama“, i to prema viđenom stanju. O tome se proteklih godinu dana često govorilo na sastancima direktora PD ED, tako da se stekao utisak da se više pažnje posvećuje ovom razgraničenju nego što se udubljivalo u izdvajanje nekadašnjeg „Elektroistoka“ (operatora prenosnog sistema) iz sastava „Elektroprivrede Srbije“. Kada je u julu 2005. godine donet Zakon o energetici, prema direktivama EU, koplja su se lomila unutar tadašnje Direkcije EPS-a za upravljanje elektroenergetskim sistemom i „Elektroistoka“. Ostali u sistemu EPS-a nisu se upuštali u ova razgraničenja. Tim manje što je EMS stvaran sa stavom da se slede razvijeni elektroenergetski sistemi u Evropi, što je značilo sprovesti stav u potpunosti, iako ni u svim zemljama osnivačima EU operator prenosnog sistema nije izdvojen iz sastava nacionalne kompanije. Tako je JP EMS postao najuspešnija firma u elektroenergetskom sistemu Srbije i dobio na korišćenje potpuno nov Dispečerski centar EPS-a i sve novije visokonaponske trafo-stanice, razvodna postrojenja i dalekovode. Sada je na red došao 110-kilovoltni nivo. Privredna društva EPS-a za distribuciju imaju određeni broj ovakvih objekata u svom sastavu, ali će morati da preuzmu i pedesetak EMS-ovih TS na ovom naponu. Diskusije o tome da li to treba da se radi ili ne završene su onog trenutka kada je prošlog leta usvojen aktuelni Zakon o energetici. Zebnja sa kojom se pristupilo ovom poslu nije još nestala. Trafo-stanice koje distribucije preuzimaju uglavnom su stare, neke imaju i više od 40 godina, a u njihovo održavanje nije se mnogo ulagalo, ne barem otkad su počele priče o preuzimanju.
Zajednička komisija EPS-a i EMS-a zaključila je nedavno da su tehnička pitanja preuzimanja u najvećem delu razrešena. Do kraja oktobra trebalo je da se uobliče jednoobrazni ugovori o održavanju objekata i sporazumi o njihovoj eksploataciji, koje će potpisati EPS (PD ED) i EMS. Mraković za naš list kaže da je takođe zaključeno da su „Elektrovojvodina“, „Elektrodistribucija Beograd“ i „Elektrosrbija“ najvećim delom spremne da preuzmu nadzor i upravljanje ovim „stodesetkama“, a da će niški „Jugoistok“ i kragujevački „Centar“ to rešavati zajedno sa stručnim službama EMS-a.
No, i nadzor i upravljanje odnose se na tehniku i tehnologiju, gde su stvari prilično jasne. Nejasno je ono što je pitanje statusa imovine koju treba preneti, odnosno preuzeti. Kako razgraničiti ono što postoji uz trafo-stanice, a što nije direktno u funkciji prenosa električne energije, kao što su, na primer, stanovi zaposlenih na TS i slični objekti? Otvoreno je i pitanje pod kojim uslovima preuzeti 80-tak radnika EMS-a koji rade na „stodesetkama“, kada njihov sindikat traži da se rasporede u skladu sa svojim kvalifikacijama i platom ne manjom nego što je imaju u EMS-u, a one su veće nego u ijednoj EPS-ovoj distribuciji. Sve to treba tek da se usaglasi.
Za pitanje svojine, to jest prenosa prava korišćenja, zatražena je pomoć nadležnih ministarstava budući da svojina nad mrežom nije definisana Zakonom o javnoj svojini. Nije jasno da li će uopšte ostati pravo korišćenja ili će država na neki drugi način regulisati ovo pitanje. U radu Zajedničkog tima EPS-a i EMS-a, koji ima 30-tak članova, zastupljeni su predstavnici svih sektora u jednom i drugom preduzeću. Pored inženjera, tu su ekonomisti i pravnici, ali nejasnoće prevazilaze i njihove nadležnosti. Uostalom, „zakon tumači onaj ko ga donosi“. Dakle, na potezu su organi vlasti, od kojih se očekuju odgovori na ova i slična pitanja.
Kako sve to izgleda iz perspektive jednog od privrednih društava EPS-a za distribuciju pitali smo Gorana Radovanovića, rukovodioca Pogona „Visoki napon“ u „Elektrodistribuciji Beograd“.
On je rekao da će se o svojini, pravu korišćenja, pa i pitanju nelegalizovanih objekata, koji su izgrađeni uz trafo-stanicu ili iznad nje, EDB, kao i druga PD ED, rukovoditi stavovima i sugestijama nadležnih organa. Tačnije, prema njegovim rečima, tu mora da se nađe zajedničko rešenje EPS-a i EMS-a.
– Mi u EDB-u treba da preuzmemo osam TS 110/35 kV. Kako god da budu rešena pitanja ovog transfera i kako god da se dogovorimo, jasno je da EDB sa tim objektima dobija i čitav niz tehničkotehnoloških, organizacionih i finansijskih obaveza, koje će u narednih desetak godina morati da razrešava. U Planu razvoja elektrodistributivne mreže EDB-a do 2022. godine predviđeno je (a to je plan i JP EPS-a) da se svake godine rekonstruiše po jedna od ovih TS, a svaka od tih rekonstrukcija koštaće po 150 miliona dinara, računajući po sadašnjim cenama. Zašto je takva rekonstrukcija potrebna? U distribuciji, „stodesetke“ namenjene su snabdevanju potrošača na određenom, ograničenom području. Prenosne TS 110/h drukčije su koncipirane, imaju različitu opremu i zahtevaju posebnu organizaciju nadzora i upravljanja u odnosu na distributivne.
U EMS-u, preko ovih objekata električna energija prenosi se na širim prostori- ma, tako da su one na jednoj strani „most“ prenosa na 110-kilovoltnom naponu, a na drugoj izvor za napajanje određenih nižih naponskih nivoa – kazao je Radovanović.
On je naveo da EDB ima svojih 16 „stodesetki“, na kojima se nadzor i upravljanje obavljaju daljinski iz Dispečerskog centra na Slaviji. O održavanju brinu 53 zaposlena u Pogonu „Visoki napon“, koji uz to održavaju i 65 TS 35/10 kV. To znači da EDB nema dovoljan broj zaposlenih kadrova koji bi radili na preuzetim „stodesetkama“. Pri tome, naš sagovornik podseća da su još otvorena pitanja da li će radnici EMS-a, koje bi distribucije takođe trebalo da preuzmu, prihvatiti da uđu u EDB pod uslovima kakvi mogu da im se ponude, a ti uslovi su u skladu sa organizacijom i sistematizacijom poslova i radnih zadataka „Elektrodistribucije Beograd“.
– Tri radne grupe, koje je napravila Zajednička komisija EPS-a i EMS-a (za utvrđivanje stanja opreme i dokumentacije, nadzor i upravljanje i za prenos signala i komandi) imaju vrlo odgovorne i složene zadatke. Kada je reč o nadzoru i upravljanju, na primer, distributivni centri EMS-a i EDB-a imaju međusobnu vezu i mi možemo da pratimo 35-kilovoltnu stranu, ali ne i celinu rada i tokova energije na objektima koje treba da preuzmemo. Kada te „stodesetke“ uđu u naš sistem, ta koncepcija neće moći da odgovori potrebama upravljanja u novim okolnostima i moraće da se promeni. A to je samo jedan od segmenata koje treba urediti – istakao je Radovanović.
Izvor Elektroenergetika
