Jedan od načina da se reši problem dugovanja za struju je i otpis kamata, smatra ministarka energetike Zorana Mihajlović i dodaje da to može da bude urađeno uz pomoć banaka i na rate.
Dugovi privrede i građana za električnu energiju dostigli su blizu milijardu evra i jedan od načina da se taj problem reši je otpis kamata, uz obavezu da se osnovni dug za struju mora platiti, rekla je ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović.
“Razni su predlozi i mislim da je otpis kamata jedna od mogućnosti, a da obaveza po osnovnom dugu mora da se preuzme i isplati”, rekla je Mihajlović, za novi broj časopisa “kWh”.
Pošto je stanovništvo siromašno, mogućnost da se plati osnovni dug može da bude uređena uz pomoć banaka i na rate, ali te obaveze po osnovu utrošene električne energije moraju da se plate, naglasila je ministarka.
Mihajlovićeva je ukazala da sve dok se ne urade socijalne karte u Srbiji neće biti lako primeniti tržišnu cenu električne energije.
Jasno je da nije bilo, pre svega, političke volje da se socijalne karte urade u prethodnom periodu. A trebalo je da znaju da nije moguće govoriti o tržištu električne energije i gasa bez socijalnih karata, rekla je Mihajlovićeva.
“Danas ta volja postoji. Pored socijalnih karata potrebno je izmeniti i tarifni sistem. Verujem da će mnoge stvari u elektroenergetici da izgledaju sasvim drugačije već iduće godine”, istakla je ministarka.
Ona je najavila da će insistirati da se promeni način upravljanja u javnim preduzećima.
“Insistiraću da EPS, kao i bilo koje drugo javno preduzeće, postane efikasnije, produktivnije i da za koju godinu možemo da se pohvalimo da se bavimo razvojem elektroenergetike i energetike, a ne da time pomažemo da se pokriju dugovi”, naglasila je Mihajlovićeva.
Procena vrednosti EPS-a
Ministarka je napomenula da je korporativizacija proces u koji EPS ulazi, jer je to jedan od koraka tog preduzeća ka tržištu, efikasnosti i profitabilnosti.
“Početkom 2013. godine otvoriće se tržište električne energije u Srbiji za kupce na visokom naponu, ali pre nego što se krene u taj proces, potrebno je u samom EPS-u uraditi nekoliko koraka, kao što su procena vrednosti kapitala kompanije, korporativizacija, osposobljavanje Direkcije za trgovinu za trgovca i drugo”, rekla je Mihajlovićeva.
Prema njenim rečima EPS mora da bude dovoljno jak da može da se uhvati u koštac sa izazovima tržišta električne energije, ali i dovoljno reformisan da građani i privreda ne trpe.
Osim promene načina upravljanja u javnim preduzećima, prioriteti resornog ministarstva su i izgradnja objekata energetske infrastrukture i podizanje energetske efikasnosti u Srbiji, ponovila je Mihajlovićeva i dodala da su najvažniji strateški projekti otvaranje novih kopova i elektrana, izgradnja gasnih interkonekcija i razvoj naftnog sektora.
Osim Termoelektrane “Nikola Tesla B3”, reverzibilne hidroelektrane “Bistrica”, elektrana na Drini, kao i hidroelektrane “Đerdap 3”, veoma je važno da se osposobe i toplane da postanu kogenerativna postrojenja, rekla je Mihajlović.
Srbija treba da postane veliko gradilište, jer je to jedini način da se pokrenu druge oblasti, poput mašinogradnje i građevinarstva, ali i da se zaposli veliki broj ljudi, istakla je ministarka.
Ministarka je napomenula da je mnogo mogućnosti i u gasnoj i naftnoj privredi, od izgradnje gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad, gasovoda “Južni tok”, do izgradnje novog skladišta gasa.
Izvor Rts
