Elektroprivreda Srbije (EPS) se suočava sa sve većim izazovima u pogledu brzine realizacije projekata, što je evidentno kada se uporedi sa regionalnim konkurentima. Dok susedne elektroprivrede prelaze iz faze planiranja u višegodišnje cikluse gradnje, EPS tek započinje proces prebacivanja sa opsežnih studija izvodljivosti na prve operativne projekte. Ova razlika u izvršenju, razmerama projekata i kapacitetu za ponovnu isporuku postaje sve očiglednija, naročito u sektorima obnovljivih izvora energije i fleksibilnosti.
Jedan od značajnijih projekata koji EPS može istaknuti je 350 MW Kostolac B3 lignitna jedinica, koja je puštena u rad krajem 2024. godine. Iako predstavlja konkretan rezultat i pokazuje sposobnost EPS-a da realizuje velike i složene projekte kada su ugovori zaključeni i politička podrška jasna, ovaj projekat takođe ukazuje na strukturne probleme. Naime, Kostolac B3 je izgrađen za oko sedam godina i pripada eri proizvodnje iz uglja, ne rešavajući ključne sistemske uska grla koja će definisati konkurentnost u periodu od 2026. do 2030. godine.
U oblasti obnovljivih izvora, EPS tek sada ulazi u operativnu fazu. Prva vetroelektrana, Kostolac (66 MW), povezana je na mrežu krajem 2025. godine, dok je prva solarna elektrana Petka (oko 10 MW) takođe počela sa radom 2025. Ovi koraci su značajni za institucije, ali u regionalnom kontekstu predstavljaju samo početne projekte, a ne platforme za širenje.
Nasuprot tome, nekoliko regionalnih elektroprivreda već je odlučno prešlo u mod gradnje na industrijskom nivou. Grčka javna elektroprivreda se preusmerila na model vođen obnovljivim izvorima sa jasno definisanim investicionim ciklusom koji obuhvata više od 10 milijardi evra kapitalnih ulaganja tokom tri godine, s ciljem postizanja više gigavata nove kapacitete obnovljivih izvora.
Hrvatska elektroprivreda, iako manja po apsolutnoj veličini od Grčke, pokazuje jaču disciplinu izvršenja nego EPS. Godišnji investicioni programi redovno premašuju 600 miliona evra, a projekti obnovljivih izvora i unapređenja mreže dolaze do finansijske završnice putem strukturiranih kredita uz podršku evropskih politika.
Rumunija predstavlja drugačiji, ali podjednako poučan benchmark. Njena glavna državna elektroprivreda već je nisko-karbonska zahvaljujući dominaciji hidroenergije, pa su njena ulaganja usmerena na obnovu i selektivna proširenja umesto masovne gradnje novih kapaciteta. Rumunija koristi tržišne mehanizme, kao što su ugovori o razlici i aukcije kako bi mobilizovala billion evra privatnih investicija, omogućavajući sistemsku realizaciju na velikoj skali.
Mađarska integrisana državna elektroprivreda takođe pruža značajnu paralelu sa stabilnim porastom kapitalnih ulaganja potpomognutih dugoročnim finansiranjem i jasnim kanalima finansiranja za velike programe modernizacije mreže i investicije u generaciju.
EPS se oslanja na optimistične brojke koje se odnose na ulaganja do kraja decenije, uključujući više od 2 milijarde evra u obnovljive izvore i oko 1 milijardu evra za unapređenja hidroenergije i nove kapacitete. Međutim, ove brojke ostaju kao strateške okvire koji još nisu praćeni odgovarajućim tokom potpisanih ugovora ili građevinskim prekretnicama.
Problem postaje još očigledniji kada se govori o sistemskim fleksibilnostima, ključnom faktoru za velike kapacitete obnovljivih izvora. Glavni projekat fleksibilnosti EPS-a, Bistrica pumpno-akumulaciona hidroelektrana (oko 650 MW), prepoznaje se kao strateški bitan, ali ostaje fokusiran na radove istraživanja izvodivosti i dozvola bez konkretnih građevinskih planova.
Da li EPS kasni? Da—u odnosu na regionalne konkurente koji su prešli iz faze planiranja u industrijalizovanu realizaciju. Iako EPS ima potencijal da realizuje mega-projekte pod posebnim okolnostima, energetska tranzicija nagrađuje ponovljivost: desetine standardizovanih projekata koji se finansiraju, grade i povezuju na predvidivim ciklusima.
Izazov za EPS nije tehnička sposobnost već institucionalni protok rada. Dokle god studije izvodivosti ne budu zamenjene tekućim tokom dodeljenih ugovora i godišnjim komisionisanjem kapaciteta obnovljivih izvora—EPS će nastaviti da kaska za kolegama koji su već prilagodili svoje modele izvršenja novoj energetskoj ekonomiji.
