Electricity.Trade potvrđuje da je razvoj solarne energije širom Jugoistočne Evrope ušao u novu strukturnu fazu. Projekti iz januara–februara 2026. pokazuju da osnovni izazov više nije samo postavljanje kapaciteta, već integracija u sistem, sanacija zemljišta, pristup mreži i stabilizacija prihoda. U Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Hrvatskoj, solarni projekti sve češće nastaju kao hibridni, infrastrukturno svesni resursi, a ne izolovane elektrane.
Najznačajniji signal je obim i priroda projekata koji sada napreduju. Državna elektroprivreda Srbije odlučno se okreće rekultivaciji zemljišta nakon uglja, Crna Gora napreduje u realizaciji greenfield PV parkova, Albanija pušta u rad hibridne solarno-skladišne projekte, a Hrvatska prelazi na velike solarne parkove integrisane u hibridne obnovljive hubove. Zajedno, ovi projekti ilustruju regionalni zaokret sa ekspanzije vođene volumenom ka sistemski vođenoj solarnoj implementaciji.
U Srbiji, solarna pipeline je zasnovana na strategiji transformacije nacionalne elektroprivrede. Pripremni radovi su u toku za do 1 GW nove solarne proizvodnje, sa očekivanom realizacijom od 2026. Najnapredniji projekat u ovom okviru je planirana fotonaponska elektrana na deponiji pepela TE Nikola Tesla A u Obrenovcu. Projekat simbolizuje širi zaokret: solarna energija se koristi ne samo za povećanje obnovljivog kapaciteta, već i za rekultivaciju nasleđene fosilne infrastrukture.
Deponija pepela pokriva oko 67,2 hektara, nudeći retku kombinaciju obima, blizine mreže i pogodnosti brownfield zemljišta. Proces izvodljivosti i konceptualnog dizajna definiše veličinu kapaciteta, arhitekturu priključenja na mrežu i režim rada. Važno je da dizajn eksplicitno uključuje baterijsko skladište i rezervne sisteme, integrisane u postojeći SCADA i sigurnosnu infrastrukturu termo kompleksa. Ovo signalizira pomak sa čistog merchant PV ka sistemski ugrađenim solarnim resursima sposobnim da podrže stabilnost mreže.
Albanija pokazuje drugačiji, ali podjednako značajan razvoj. Počela je izgradnja 75 MWp Ersekë solarne elektrane, u paru sa 25 MWh baterijskog skladišta energije. Projekat predstavlja jedan od prvih pravih hibridnih utility-scale resursa u Albaniji, sposoban za 135 GWh godišnje proizvodnje uz ograničenu dispečersku fleksibilnost. Uključivanje skladišta od početka odražava rastuće shvatanje da merchant solar bez fleksibilnosti nosi sve veći cenovni i curtailment rizik.
Sa sistemskog aspekta, solarna ekspanzija u Albaniji je strateški značajna. Zemlja je istorijski zavisila od hidroenergije, što je izlagalo klimatskoj volatilnosti. Hibridni solarno-skladišni projekti diverzifikuju miks proizvodnje dok smanjuju zavisnost od hidro dotoka tokom suvih perioda. Electricity.Trade primećuje da ova struktura približava Albaniju modelima fokusiranim na fleksibilnost, koji se javljaju i drugde u SEE.
Solarna pipeline Crne Gore napreduje kroz regulatorne i ekološke procedure. Investitori su podneli zahtev za ekološku dozvolu za 90 MW utility-scale PV park, ključni korak za smanjenje rizika pre izgradnje. Iako sam kapacitet nije transformativan, projekat je značajan zbog tajminga i konteksta. Crnogorska mreža prolazi kroz značajna jačanja, a novi solarni resursi se sve češće ocenjuju u kontekstu proširenja prenosa, a ne izolovano.
Paralelno, Crna Gora se pozicionira kao hub za hibridne obnovljive projekte, što potvrđuje Montechevo solarno postrojenje sa baterijskim skladištem, podržano zajedničkom deklaracijom sa evropskim institucijama. Iako su vremenski okviri preliminarni, projekat naglašava pomak politike i ulaganja ka dispečerski dostupnim obnovljivim izvorima, a ne samo ka intermitentnim kapacitetima.
Hrvatska pokazuje još jednu strukturnu varijaciju. Solarna elektrana Korlat, u izgradnji od strane kineskih izvođača, postaće najveća solarna instalacija u zemlji i projektovana je da radi uz postojeći vetropark kao deo prvog hibridnog obnovljivog parka Hrvatske. Strategija zajedničkog lokiranja postaje sve relevantnija u sistemima koji se približavaju zasićenju obnovljivim izvorima, jer omogućava deljenje mrežne infrastrukture, diverzifikovane profile proizvodnje i bolje korišćenje kapaciteta priključka.
Pored utility-scale parkova, hrvatska solarna ekspanzija podstaknuta je i komercijalnim i industrijskim krovnim instalacijama. Ipak, Electricity.Trade primećuje da backlog od preko 3,5 GW velikih solarnih projekata koji čekaju jasnost u vezi priključenja na mrežu ističe strukturno usko grlo. Troškovi mreže i regulatorna neizvesnost sada su odlučujući za napredak projekata više nego finansiranje ili dostupnost tehnologije.
U sve četiri zemlje pojavljuje se zajednički obrazac. Solarni projekti se više ne razvijaju kao samostalne jedinice optimizovane samo za CAPEX efikasnost. Umesto toga, sve više su oblikovani četiri sistemska ograničenja: dostupnost mreže, rizik od cenovne kanibalizacije, izloženost curtailmentu i potreba za fleksibilnošću.
Baterijsko skladište se često pojavljuje kao odgovor na ova ograničenja, čak i kada je kapacitet skroman. Namera je jasna: budući solarni resursi moraju biti dispečerski svesni, a ne samo maksimalno proizvodni.
Electricity.Trade zaključuje da trenutni talas solarnih projekata u SEE predstavlja strukturnu zrelost sektora. Rast kapaciteta se nastavlja, ali stvaranje vrednosti sve više zavisi od kvaliteta integracije. Solar prelazi iz uloge marginalnog disruptora u sistemski komponentni resurs, čiji uspeh zavisi od koordinacije sa skladištem, mrežnom infrastrukturom i nasleđenim kapacitetima.
Elevated by virtu.energy
