Neplaćeni računi za električnu energiju u Grčkoj smanjeni su tokom 2025. godine, ali su i dalje iznosili 2,98 milijardi evra, ostavljajući snabdevače izložene značajnim kreditnim gubicima, pritisku na obrtni kapital i troškovima naplate.
Ukupan iznos smanjen je sa približno 3,4 milijarde evra u 2024. godini, što predstavlja pad od oko 12%. Poboljšanje je značajno, ali preostali dug i dalje utiče na likvidnost snabdevača i na kraju povećava troškove koje snose potrošači koji svoje račune plaćaju na vreme.
Kupci priključeni na niskonaponsku mrežu, uključujući domaćinstva i manja preduzeća, dugovali su približno 2,1 milijardu evra. Potrošači na srednjem naponu imali su dug od 683,8 miliona evra, dok su korisnici visokonaponske mreže dugovali dodatnih 214,3 miliona evra.
Komercijalni, industrijski i drugi poslovni korisnici priključeni na niskonaponsku mrežu predstavljali su najveću pojedinačnu kategoriju, sa zaostalim dugovanjima od približno 819 miliona evra. Domaćinstva su dugovala oko 710 miliona evra. Kompanije priključene na srednji napon akumulirale su oko 577 miliona evra duga, dok su poslovni korisnici na visokom naponu bili odgovorni za 55 miliona evra.
Najteže naplativa potraživanja povezana su sa korisnicima koji su već prešli kod drugog snabdevača. Približno 1,53 milijarde evra, odnosno više od polovine ukupnog duga na tržištu, odnosi se na bivše korisnike. Kada potrošač promeni snabdevača, prethodni snabdevač zadržava potraživanje, ali gubi kontinuirani komercijalni odnos koji bi mogao da olakša otplatu ili restrukturiranje duga.
Grčki energetski regulator RAAEY procenjuje da neplaćeni računi dodaju približno 0,0593 evra/kWh ukupnim troškovima tržišta. Teret se prenosi kroz rezervisanja, troškove finansiranja, troškove naplate i veće premije za rizik koje snabdevači zahtevaju.
Problem utiče i na konkurenciju. Veće kompanije sa snažnijim bilansima mogu lakše da apsorbuju kašnjenja u plaćanju, dok manji snabdevači mogu biti prinuđeni da koriste skupe kreditne linije za obrtni kapital ili da primenjuju strože kriterijume pri izboru korisnika. Dugotrajna neplaćanja zato podstiču konsolidaciju tržišta i povećavaju prepreke za ulazak novih snabdevača.
Trajno rešenje zahteva bolju razmenu podataka između snabdevača, izvršive aranžmane za otplatu i zaštitu za stvarno ugrožene potrošače, bez omogućavanja da se strateško neplaćanje jednostavno prenosi sa jednog snabdevača na drugog.
Grčka je smanjila ukupni iznos neplaćenih računa, ali koncentracija od 1,53 milijarde evra duga među bivšim korisnicima i dalje predstavlja najtežu strukturnu obavezu na tržištu.
