Premijer Srbije Ivica Dačić najavio da će u narednom periodu doći do promena rukovodstva u javnim preduzećima. On je kazao da će cilj biti profesionalizacija uprave u javnim preduzećima.„Uskoro, možda već sledeće nedelje, Vlada će raspravljati o predlogu novog zakona o javnim preduzećima”, rekao je, prema Beti, Dačić, koji je istakao i da će direktori biti izabrani na konkursu.
Istoga dana, preneta je, međutim, vest da je Vlada Srbije razrešila dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije” Dragomira Markovića i da je za vršioca dužnosti direktora EPS-a postavila Aleksandra Obradovića, koji je, prema pisanju beogradske štampe, imenovan na predlog Srpske napredne stranke.
Tim povodom, u javnosti se ponovo pojavila dilema da li će uopšte nešto biti od departizacije, stava da direktori javnih preduzeća treba da budu birani na konkursima, što je kao zadatak nove vlast zapisano u koalicionom sporazumu vladajućih stranaka. Tim pre što su i njihovi funkcioneri različitim izjavama, u međuvremenu, podgrejali takvu sumnju. Oni su, podsetimo, u međuvremenu objašnjavali kako departizacija ne podrazumeva da kandidati ne mogu da budu članovi stranaka, da je ideja da se direktori JP biraju na konkursima, ali da nije uredu da se diskriminišu članovi partija, te da se na konkurs mogu javljati i partijci i nepartijci. A, Dragan Marković, lider JS-a, čak je rekao da je jasno da je to u Srbiji nemoguće.
Povodom promene na vrhu EPS-a, oštro je reagovala Liberalno-demokratska stranka. U saopštenju LDP-a kaže se da je smena direktora EPS-a i imenovanje novog direktora obavljeno „kao desant”, bez ikakve procedure i uz opasnost da se veliki i osetljiv sistem elektroprivrede ugrozi neposredno pred zimsku sezonu. LDP je naveo i da je to „slika nezrelosti i ambicije da se zemlja u potpunosti stavi pod partijsku kontrolu bez obzira na posledice”.
S tim u vezi, Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija”, kaže za naš list da su bitne dve stvari. „Prvo, direktori javnih preduzeća treba da se biraju na konkursima. Drugo, vlada, osim ako nema nekih snažnih razloga za rezrešenje koje bi morala da saopšti i obrazloži, ne treba da smenjuje direktore dok ne promeni Zakon o javnim preduzećima i ne organizuje konkurse”, objašnjava Nenadić.
Ako postoje razlozi za razrešenje, recimo, u vezi s poslovanjem preduzeća ili ako je reč o prestupu ili nečem sličnom, naravno da vlada, kako dodaje on, može i treba da razreši takvog direktora, ali onda treba jasno u obrazloženju da kaže da ga smenjuje zbog toga i toga.
Kad je reč o slučaju direktora EPS-a, Dačić je, na pitanje zbog čega je smenjen dosadašnji direktor, kazao da je reč o tome da će „javna preduzeća shodno novim odgovornostima imati i takva rukovodstva”.
Vladimir Ilić, šef poslaničke grupe URS-a u Skupštini Srbije, iz čijih je redova početkom prošlog meseca stiglo upozorenje da je dogovoreno da se uvede profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima i da su svi partneri u Vladi dužni da poštuju koalicioni sporazum ili da skinu svoj potpis s njega, očekuje da se u skupštinsku proceduru što hitnije donese zakon o JP kojim će bliže da se uredi postupak i način izbora direktora i rukovodećeg kadra u javnom sektoru, pre svega u javnim preduzećima. „Naravno, to je proces, nije moguće očekivati da se preko noći izvrši i departizacija i profesionalizacija upravljanja”, ukazuje Ilić, koji nas uverava da ćemo imati priliku da to vidimo.
URS, prema njegovim rečima, to, zapravo, već pokazuje na delu, u okviru Ministarstva finansija i privrede. „Mi smo doneli odluku na Predsedništvu stranke da niko od visokih stranačkih funkcionera ne može da se kandiduje za ta mesta i u tom smislu poštovaćemo tu našu odluku”, kaže Ilić, koji je uveren i da će njihovi partneri, po donošenju zakona o JP, „svi da uđu u proceduru”.
S druge strane, pojedina sredstva informisanja nedavno su izvestila javnost kako je Vlada već podelila javna preduzeća. Prenet je i spisak ko je šta, navodno, dobio u toj „podeli plena” posle parlamentarnih izbora. Prema tom spisku, SNS je pripao EPS, Telekom Srbija, SDPR i Kontrola letenja, SPS-PUPS-JS, Srbijagas, Dunav osiguranje, Galenika, Pošta Srbije i Poštanska štedionica, a URS-u Aerodrom „Nikola Tesla”, Lutrija Srbije, Komercijalna banka i Skijališta Srbije.
Ilić, pak, ne može ni da potvrdi ni da demantuje ovakvu podelu, pa ni to da je URS dobio pomenuta preduzeća. „Ja takav papir niti takvu podelu, nikada nisam video”, kaže on i objašnjava da jedino lideri vladajuće koalicije mogu da kažu da li uopšte postoji takav dogovor.
Izvor Politika
