Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

U interesu je države da se Južni tok proglasi nacionalnim projektom

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Na jednoj od septembarskih sednica Vlade Srbije projekat izgradnje gasovoda Južni tok biće proglašen nacionalnim, kako bi se olakšao rad investitoru.

Činjenica je, takođe, da država mora da ima kontrolni paket nad svim što predstavlja njeno prirodno bogatstvo i njeno prirodno blago. U tom kontekstu posmatrano, država namerava da sačuva rudno bogatstvo na Kosovu, jer je ono od izuzetnog strateškog značaja – kaže u razgovoru za Danas Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Zašto insistirate da Vlada Srbije Južni tok proglasi nacionalnim projektom? Da li to znači da već sada naslućujete da će biti problema sa eksproprijacijom zemljišta?

– To jeste potencijalni problem. Država ima interesa da taj projekat proglasi nacionalnim projektom, jer bi se u tom slučaju eliminisao problem eksproprijacije. Lokalne samouprave preuzele bi na sebe da reše problem eksproprijacije zemljišta u dogovoru sa Vladom.

Šta to znači za građane, da li bi nadoknada bila manja ili veća?

– Građani bi jedino izgubili pravo na ucenu, ali ne bi pretpeli nikakvu štetu. Naprotiv, ostvarili bi izvesnu zaradu kojom bi trebalo da budu zadovoljni. Država bi u tom slučaju određivala cenu eksproprisanog zemljišta. Ne može cena prolaska neke trase kroz brdsko-planinski predeo da bude ravna ceni u nekoj vojvođanskoj opštini gde se ubiraju prihodi od voća, žitarica… Država mora da nađe model kako će da olakša realizaciju tog makroekonomskog projekta.

Kada će krenuti izgradnja Južnog toka kroz našu zemlju?

– Agencija za prostorno planiranje već je uradila dosta prostornih planova, ostalo je još nekoliko kako bi se pokrila trasa kroz koju će da prođe gasovod. Ruska Federacija već je najavila za polovinu decembra početak realizacije tog projekta sa njihove teritorije. Bugari su dosta pripremnih radnji uradili, a ostalo je da mi papirološki pokrijemo ceo taj postupak. Nesporno je da će i Srbija od tog projekta imati velike koristi, jer će biti angažovane i naše kompanije, a i ljudi iz lokalnih sredina naći će neki svoj interes.

Da li se tačno zna kojom će trasom proći gasovod?

– Utvrđene su orijentacione trase, odnosno opštine kroz koje prolazi Južni tok, ali će topografski pravci tek biti dogovoreni. Do decembra ću moći da vam dam tačne podatke kuda će proći gasovod. Naša Agencija za prostorno planiranje radi na izradi projektne dokumentacije i to bi trebalo da bude završeno do kraja septembra.

A kada će biti završen kompletan Južni tok?

– Da je sve krenulo na vreme, Južni tok bi bio pušten u eksploataciju do kraja 2015. Ovako, moguće je zakašnjenje od nekoliko meseci, ali Rusi imaju snage da završe kompletnu trasu gasovoda. Osim toga, važno je da start nove Vlade Srbije obeleži neki veliki projekat, a bitno je i da se pokažu dobre namere prema prijateljskim zemljama.

Kada će početi izrada strategije za eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu?

– Nije uobičajeno da se rade strategije samo za jednu sirovinu. Projektovane rezerve iznose oko dve milijarde tona i već je izdato eksploataciono pravo, a utvrđene rezerve su oko 400 miliona tona. Uljni škriljci predstavljaju prirodni resurs koji na efikasan način može da supstituiše nedostatak nafte. Tehnološkim procesom, proizvodnjom sintetičke nafte iz utvrđenih rezervi uljnih škriljaca mogli bismo da dobijemo 600.000 tona nafte. Škriljci izazivaju veliko interesovanje ne samo kod nas, već i u drugim zemljama u svetu, tako da je prethodna vlada krenula u vrlo ozbiljnu priču realizacije tog projekta – raspisan je i tender za izbor konsultanta koji nije izabran, jer se ušlo u izbornu kampanju. Novo ministarstvo podnelo je nadležnim organima zahtev da se izjasne o sprovedenoj proceduri, da bi se ili prihvatilo urađeno ili raspisao novi tender. Tek nakon pribavljenog mišljenja ministarstvo može da počne da deluje operativno.

Koje su kompanije zainteresovane za privatizaciju uljnih škriljaca?

– Na konkurs za uvid u dokumentaciju prijavilo se dvadesetak kompanija, od kojih je nekoliko preuzelo dokumentaciju. Najozbiljnije interesovanje pokazao je Gaspromnjeft, zajedno sa NIS-om i jednom kineskom kompanijom, kao i jedna estonska kompanija, koje su preuzele dokumentaciju. Reč je o referentnim kompanijama koje raspolažu potrebnim tehnologijama, ali nikoga nećemo favorizovati. Oni koji dođu sa najkvalitetnijim ponudama dobiće taj posao koji je od strateškog značaja za našu energetiku.

Zar postupak eksploatacije škriljaca ne ugrožava životnu sredinu?

– Poslednjih meseci stižu upozorenja, konkretno iz Francuske, da je tehnološki proces eksploatacije škriljaca štetan po životnu sredinu. No, naša namera je da primenimo tehnologiju koja neće biti štetna. Naravno, postoje i zakoni koje smo dužni da poštujemo.

Vesli Klark je zainteresovan za kupovinu basena uglja Obilić? Kakav će biti stav Srbije u vezi s tim?

– Vaše pitanje zadire u veoma ozbiljnu političku temu. Činjenica je da nad svim prirodnim resursima na KiM Srbija polaže pravo. To što je KiM trenutno pod protektoratom nikome ne daje za pravo da se odrekne tog blaga. Srbija ima Ustav, koji obavezuje vladu da spreči otimanje prirodnih resursa koji se nalaze na njenoj teritoriji. Ne znam da li ćemo uspeti u tome, ali na nama je da učinimo sve da zaštitimo ne samo rude na KiM, već i vode. To će biti predmet razgovora koji će morati da se vode sa predstavnicima samoproglašene države Kosovo.

Tokom predizborne kampanje naprednjaci su govorili o izgradnji plovnog kanala Dunav-Morava-Vardar. Da li će od tog projekta nešto biti, ili će ostati samo predizborno obećanje?

– To nikako ne bi trebalo da bude stranački projekat, utoliko pre što je, uz Južni tok, ovo najveći projekat sa kojim bi Srbija mogla da krene u oporavak i velike investicije. Reč je o projektu koji na najkvalitetniji način povezuje ekonomske interese evropske zajednice, jer to je najkraći put transporta roba, ljudi i plasmana kapitala ka jugu Evrope i dalje ka Aziji. Može se govoriti i o značajnom energetskom potencijalu, s obzirom na to da se na Moravi može izgraditi nekoliko hidroelektrana. S druge strane da smo imali regulisan rečni tok, ne bismo se sada suočili sa štetom od suše koja premašuje dve milijarde dinara. Poprečnim kanalima uradili bi se irigacioni sistemi kojim bismo površinu od 80.000 hektara mogli da navodnjavamo u vreme suše, a istovremeno da štitimo i od poplava. U razgovorima koje ćemo imati oko realizacije ovog projekta Nemačka je nezaobilazni faktor, a pregovaraćemo i sa Rusijom i Kinom.

Kolika je vrednost tog projekta?

– Prema procenama koje su ranije rađene, u izgradnju plovnog kanala Dunav-Morava-Vardar trebalo bi uložiti između 15 i 20 milijardi dolara. Ipak, neophodno je uraditi novi biznis-plan i nova istraživanja.

Koliko je onda taj projekat realan?

– Nije nerealan, mada je teško ostvariv. Ipak, nadam se da će ga ova vlada započeti, a neka sledeća, ako bude dovoljno pameti, završiti. Taj projekat može da se realizuje kroz javno partnerstvo, ili koncesiju. Jedino protiv čega bih bio, osim u izuzetnim prilikama, jeste uzimanje kredita koji predstavljaju skupo zadovoljstvo.

Izvor Danas

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Da li je ulaganje u nuklearnu energiju isplativo?

Srbija bi morala da pozajmi novac, dok s druge strane, mali modularni nuklearni reaktori koje je predsednik ranije pominjao, još nisu razvijeni za komercijalnu primenu. Osim toga, izgradnja nuklearki u Srbiji zabranjena je još od 1989. godine. To ipak...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 44 i 76 evra/MWh u 14. nedelji

U 14. nedelji cene na evropskim tržištima električne energije pale su u poređenju sa 13. nedeljom, u proseku za 13%. To je posledica manje potražnje za električnom energijom, pošto je Evropa doživela nezapamćene vrućine tokom prve nedelje aprila. U regionu JIE, cene električne...

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!