Zbog toga što je oslobođen plaćanja akcize od oko 42 dinara u Srbiju za mesec dana uvezeno oko 1,8 miliona litara ovog goriva.– Čist biodizel može da dovede do problema u radu motora
Republičkoj tržišnoj inspekciji stiglo je u poslednjih mesec dana više od 70 zahteva vlasnika benzinskih pumpi za preimenovanje rezervoara iz kojih bi se ubuduće u automobile točio biodizel 100, umesto dosadašnjeg dizela D2 koji su trošili stari automobili, kamioni, traktori…
U isto vreme u Srbiju je uvezeno oko 1,8 miliona litara čistog biodizela, koji se već toči na oko 55 pumpi. Iako uvezeni biodizel po kvalitetu odgovara evropskim standardima, postavlja se pitanje otkud toliko interesovanje za uvoz i prodaju biodizela, čija je proizvodnja skuplja od proizvodnja evrodizela i zašto običan D2 nije zamenjen evrodizelom?
U Republičkoj tržišnoj inspekciji nemaju dogovor na ovo pitanje, osim što upozoravaju da će zahteva za uvoz biti još više zbog činjenice da se posle 31. jula dizel D2 više nigde u Srbiji neće prodavati.
Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-Avia, kaže da ova kompanija nije podnela zahtev za preimenovanje rezervoara niti se na njihovim pumpama prodaje biodizel 100.
– Razlog za nagli uvoz biodizela je neplaćanje akcize od oko 42 dinara po litru, plus PDV. Država po svakom prodatom litru tog goriva izgubi između 45 i 50 dinara, a pumpa toliko zaradi, objašnjava Mileusnić.
On kaže da je Srbija verovatno jedina zemlja u kojoj se na pumpama prodaje čist biodizel, jer se on svuda meša i u fosilnom gorivu ga ima oko sedam procenata.
U planu je da ga u Srbiji do 2012. godine u evrodizelu bude oko 10 procenata.
Razlog više zašto ga vozači toče umesto evrodizela je što je on za oko 15 dinara jeftiniji na pumpama. U nabavci je još jeftiniji, što su mnogi videli kao izvor dobre zarade, baš kao što je bio i slučaj s lož uljem dok nisu uvedeni nameti pa onda više nije bilo računice da se lož ulje prodaje kao D2. To nije mnogo velika količina, manje od 1.600 tona, jer je promet evrodizela na mesečnom nivou između 50.000 i 60.000 tona, ali uvoz cveta.
Biodizel, ističu u tržišnoj inspekciji, stiže iz Austrije, Nemačke, Grčke. U većini zemalja Evropske unije gde se toči, pre nego što je prodaja počela, postojala su detaljna uputstva o efektima biodizela na rad motora. Osim toga, objašnjavaju u republičkoj tržišnoj inspekciji, u ovim zemljama je na pumpama mogao da se toči biodizel 20 ili 30 odsto čistoće, a kod nas je svih 100 procenata.
Postoji bojazan, ukoliko se javnost o tome ne obavesti na vreme, da počnu da pristižu pritužbe vozača da im motori stradaju, jer su točili biodizel bez prethodnog upozorenja, kažu u tržišnoj inspekciji i dodaju da oni tu ne mogu ništa više da urade osim da proveravaju kvalitet goriva što i čine. Mileusnić kaže da bi država trebalo da stavi pod kontrolu taj uvoz i njegovu prodaju, jer štete od njegove nekontrolisane upotrebe mogu da budu mnogo veće od same uštede u ceni.
Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu, kaže, da je važno znati kakav je kvalitet biodizela koji se uvozi, jer smo već imali loša iskustva s ovim vrstama derivata.
Ona kaže da kratkotrajno korišćenje biodizela ne bi trebalo da izazovne neke probleme u radu motora, ali da svakako treba obavestiti vozače da li će se ovakav biodizel dugoročno prodavati ili ne, kako bi vozači kod svojih proizvođača automobila mogli da provere kako će se novo gorivo odraziti na rad motora.
– Propisi EU nalažu da biodizel treba mešati s drugim gorivom, s tim što njegovo prisustvo ne može da bude veće od sedam procenata. Sve što je preko toga treba točiti s velikom rezervom i zato je neophodno konsultovati proizvođače automobila kako ne bi bilo masovnog kvarenja motora, zaključuje Stojiljković.
Izvor Politika
