Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCrna Gora: Imovinsko-pravni...

Crna Gora: Imovinsko-pravni problemi zakočili projekat drugog podmorskog kabla sa Italijom

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nastavak projekta spajanja Crne Gore i Italije drugim podmorskim kablom za prenos struje zastao je zbog rešavanja imovinsko-pravnih problema na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa, kao i zbog (ne)usvajanja planske dokumentacije za koridor izgradnje dalekovoda Pljevlja – Bajina Bašta.

To su dva ključna problema koja moraju da se reše u najkraćem roku, kako bi se nastavio projekat povezivanja elektroenergetskih sistema Crne Gore i Italije podmorskim kablom, pišu podgoričke Vijesti.

To je zvanično rečeno iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) koji zajedno sa Vladom i italijanskim operatorom prenosnog sistema (TERNA), na osnovu zaključenog ugovora, realizaciju projekat povezivanja elektro-energetskih sistema dveju država.

Reč je o kapitalnom projektu koji uključuje izgradnju podmorskog kabla jednosmerne struje kapaciteta 1.000 MW (mega-vata) između Italije i Crne Gore, izgradnju trafo-stanice 400/110/35 kV (kilo-volti) Lastva, 400kV dalekovoda Lastva -Čevo – Pljevlja i uvođenje postojećeg 400 kV dalekovoda Podgorica – Trebinje u TS Lastva, kao i izgradnju 400 KV dalekovoda prema Srbiji i/ili Bosni i Hercegovini.

Za sada je puštena u pogon jedna žila podmorskog kabla kapaciteta 600 megavata (MW), trafostanica Lastva i deonica dalekovoda od Lastve do Čeva.

Radovi na kompletnom dalekovodu do Pljevalja trebalo je da budu završeni do kraja ove godine, ali rok neće biti ispoštovan.

Iz CGES-a su rekli da se problemi sa meštanima na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa odnose na projekat izgradnje dalekovoda Lastva – Čevo – Pljevlja, koji predstavlja povezanu infrastrukturu podmorskog kabla za Italiju.

Postupak eksproprijacije sproveden je na nivou od 98 procenata, odnosno 1.400 rešenih predmeta potpune i nepotpune eksproprijacije i to su podaci koji dovoljno govore o tome koliko je ovaj proces kompleksan

Dalekovod Lastva-Čevo-Pljevlja proći će trasom već postojećeg dalekovoda Pljevlja1-Žabljak, na stubnim mestima demontiranog dalekovoda.

„Za polaganje druge žile kabla između Crne Gore i Italije neophodno je završiti ovaj dalekovod, on prolazi od primorja do krajnjeg severa Crne Gore, kroz osam opština i dva nacionalna parka, preko nekoliko stotina privatnih parcela različitih vlasnika zemljišta, a završen je u obimu od oko 95 odsto“, kažu u CGES-u.

Iz CGES su istakli da su u prethodne tri godine poslao više urgencija u vezi sa usvajanjem Detaljnog prostornog plana (DPP) za koridor Pljevlja 2 – Bajina Bašta resornim ministarstvima, koja su pokrivala resore urbanizma i energetike.

Ako se taj proces, uključujući i eksproprijaciju završi u kratkom roku, radovi na izgradnji dalekovoda od Pljevalja do granice sa Srbijom mogli bi da se otvore 2025. godine.

Budžet projekta iznosi nešto iznad 13 miliona evra naglasili su iz kompanije.

Izvor: novaekonomija.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

JIE: Region ima potencijal da dostigne energetsku neutralnost do 2050.

Kina je 2023. godine instalirala više solarnih panela nego što su SAD to uradile u celoj svojoj istoriji - pričamo o 217 gigavata solarne i 76 energije na pogon vetra. Zapravo, Kina je instalirala više solarnih panela nego što je...

Crna Gora: Izdata građevinska dozvola za izgradnju prve solarne elektrane

Podgorička kompanija Solar Power prva je i trenutno jedina kompanija u Crnoj Gori koja je ispunila sve uslove koje propisuje država za gradnju solarne elektrane, što je rezultiralo i izdavanjem građevinske dozvole. Ova kompanija prepoznala je potencijale Crne Gore u...

Crna Gora: Potencijal vetra u Nikšiću čak 2.700 MW

Energija iz obnovljivih izvora sa održivih lokacija samo u Opštini Nikšić mogla bi da snabdijeva više od 200.000 crnogorskih domaćinstava, saopšteno je na predstavljanju rezultata studije Mapiranje potencijala solara i vjetra na teritoriji opštine Nikšić. Studija, koja je predstavljena danas u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!