Nastavak projekta spajanja Crne Gore i Italije drugim podmorskim kablom za prenos struje zastao je zbog rešavanja imovinsko-pravnih problema na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa, kao i zbog (ne)usvajanja planske dokumentacije za koridor izgradnje dalekovoda Pljevlja – Bajina Bašta.
To su dva ključna problema koja moraju da se reše u najkraćem roku, kako bi se nastavio projekat povezivanja elektroenergetskih sistema Crne Gore i Italije podmorskim kablom, pišu podgoričke Vijesti.
To je zvanično rečeno iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) koji zajedno sa Vladom i italijanskim operatorom prenosnog sistema (TERNA), na osnovu zaključenog ugovora, realizaciju projekat povezivanja elektro-energetskih sistema dveju država.
Reč je o kapitalnom projektu koji uključuje izgradnju podmorskog kabla jednosmerne struje kapaciteta 1.000 MW (mega-vata) između Italije i Crne Gore, izgradnju trafo-stanice 400/110/35 kV (kilo-volti) Lastva, 400kV dalekovoda Lastva -Čevo – Pljevlja i uvođenje postojećeg 400 kV dalekovoda Podgorica – Trebinje u TS Lastva, kao i izgradnju 400 KV dalekovoda prema Srbiji i/ili Bosni i Hercegovini.
Za sada je puštena u pogon jedna žila podmorskog kabla kapaciteta 600 megavata (MW), trafostanica Lastva i deonica dalekovoda od Lastve do Čeva.
Radovi na kompletnom dalekovodu do Pljevalja trebalo je da budu završeni do kraja ove godine, ali rok neće biti ispoštovan.
Iz CGES-a su rekli da se problemi sa meštanima na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa odnose na projekat izgradnje dalekovoda Lastva – Čevo – Pljevlja, koji predstavlja povezanu infrastrukturu podmorskog kabla za Italiju.
Postupak eksproprijacije sproveden je na nivou od 98 procenata, odnosno 1.400 rešenih predmeta potpune i nepotpune eksproprijacije i to su podaci koji dovoljno govore o tome koliko je ovaj proces kompleksan
Dalekovod Lastva-Čevo-Pljevlja proći će trasom već postojećeg dalekovoda Pljevlja1-Žabljak, na stubnim mestima demontiranog dalekovoda.
„Za polaganje druge žile kabla između Crne Gore i Italije neophodno je završiti ovaj dalekovod, on prolazi od primorja do krajnjeg severa Crne Gore, kroz osam opština i dva nacionalna parka, preko nekoliko stotina privatnih parcela različitih vlasnika zemljišta, a završen je u obimu od oko 95 odsto“, kažu u CGES-u.
Iz CGES su istakli da su u prethodne tri godine poslao više urgencija u vezi sa usvajanjem Detaljnog prostornog plana (DPP) za koridor Pljevlja 2 – Bajina Bašta resornim ministarstvima, koja su pokrivala resore urbanizma i energetike.
Ako se taj proces, uključujući i eksproprijaciju završi u kratkom roku, radovi na izgradnji dalekovoda od Pljevalja do granice sa Srbijom mogli bi da se otvore 2025. godine.
Budžet projekta iznosi nešto iznad 13 miliona evra naglasili su iz kompanije.
Izvor: novaekonomija.rs
