Da su u Crnoj Gori ove godine bile uobičajene količine kiše, Elektroprivreda bi sada imala profit od najmanje 133 mil EUR, za koliko je zbog loše hidrološke situacije povećan uvoz struje od početka godine do kraja septembra, u odnosu na isti period lani, pokazuju podaci iz analize energetske situacije Ministarstva kapitalnih investicija.
Umesto tog rezultata, EPCG je za pvih devet meseci imao gubitak od 57 mil EUR.
U mesečnim biltenima Hidrometeorološkog zavoda se navodi da jaka hidrološka suša u Crnoj Gori traje od jeseni prošle godine, dok se ekstremno sušno označava područje zapadnog dela Crne Gore (Nikšić i Piva), gdje se nalaze i jedine dve velike hidroelektrane koje u uobičajeno kišnim godinama proizvdu 45% potreba za godišnjom potrošnjom struje.
Da kiša “izbegava” područja sliva akumulacija hidreoelektrana pokazuje podatak da je početkom ove godine na Cetinju palo 185 litara kiša po metru kvadratnom, a na području Nikšića i Pive svega 20-ak litara. Kada je u aprilu i maju Termoelektrana Pljevlja bila na remontu, koja se u planira u tom periodu očekivanih kiša i povećanja akumulacija zbog topljenja snega, Hidrometeorološki zavod je tada količinu padavina u okolini Nikšića ocenio kao vrlo jakom hidrološkom sušom.
Elektroprivreda sada zbog suvih akumulacija sav raspoloživi novac troši na kupovinu uvozne struje kako bi snabdela potrošače i kako bi se izbegle restrikcije. Međutim, to utiče na povećanje njene nelikvidnosti, odnosno nedostatka novca, zbog čega je EPCG počela sa kašnjenjima u plaćanju svojih obaveza, prevashodno Rudniku uglja za taj energent isporučen Termoelektrani.
Koliko je ugreožena likvidnost EPCG pokazuje i podatak da su na dan 31. avsgut ove godine na računima kompanije u gotovini imali svega 34 mil EUR, što je manje od prihoda za jedan mjesečni račun za struju svih potrošača. Toliko je sada potrebno mesečno samo za uvoz struje.
Zbog toga su iz Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) u izveštaju predložili da EPCG zatraži povećanje cena struja na svom delu računa koje bi važile od Nove godine, kao što su to već uradili Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES). U MKI strahuju da bi ako se nastavi suša, a ne povećaju cene struje, urušile finansijske mogućnosti EPCG, a njeni dugovi bi ugrozili održivost energetskog sistema, ali i druge povezane kompanije.
Iz EPCG su to odbili navodeći da bi to ugrozilo standard građana, kao i da povećanje cene struje za 10% ne bi ništa značilo jer oni uvoznu plaćaju i po 10 puta većoj ceni nego što je prodaju građanima. Kada bi cenu povećali na novi koji bi sada pokrivao troškove uvoza, računi građana i privrede bili bi četiri do pet puta veći.
Uprava državne energetske kompanije očekuje da suša ipak uskoro mora prestati, kao da bi uobičajene jesenje kiše napunile akumulacije. Tada bi EPCG imala viška struje za izvoz i za samo dva meseca bi zaradila novca da nadoknadi sve gubitke, plati troškove i pređe u pozitivno poslovanje.
Prema meteorološkim prognozama, jače kiše se na području zapadnog dela Crne Gore, u slovovima gornjeg toka reka Zete i Pive, mogu očekivati krajem naredne sedmice, a ostaje da se vidi da li će biti dovoljne da popune akumulacije i smanje zavisnost Crne Gore od uvozne električne energije.
Da su nastavili ugovor sa KAP-om, izgubili bi najmanje 140 miliona
Da je Elektroprivreda krajem prošle godine pristala da nastavi ugovor sa Kombinatom aluminijuma – Uniprom, o prodaji struje i u ovoj godini po 45 EUR za megavat sat, sada bi imala gubitak po tom osnovu od najmanje 140 mil EUR.
Razlika u potrošnji struje KAP-a u prošloj godini i sada je na nivouu od oko 600 gigavat sati, odnosno za toliko je smanjio potrošnju nakon što ugovor nije produžen. Elektroprivreda je za prvih osam meseci uvozila nedostajuću količinu električne energije po prosečnoj ceni od 281 EUR po megavat satu, pa bi uvoz ove količine za KAP vredio 168 mil EUR, dok bi za prodajnih 45 eura po megavat satu od KAP-Uniproma dobila 27 miliona.
