Cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope (JIE) pale su značajno u 5. nedelji, podstaknute kombinacijom slabije potražnje, veće proizvodnje iz obnovljivih izvora i smanjenog oslanjanja na termalne kapacitete. Sve praćene berze zabeležile su nedeljni pad cena, potvrđujući široko oslobađanje tržišnih osnovnih faktora. Najstrmiji padovi zabeleženi su u Srbiji (-29,9%), Bugarskoj (-25,5%), Rumuniji (-22,7%) i Grčkoj (-21,3%), gde je pad prvenstveno uzrokovan povećanom dostupnošću vetra i hidroenergije, uz niži sistemski load, što je ublažilo pritisak marginalnih cena iz gasnih i ugljenih elektrana. Mađarska (-18,1%) i Hrvatska (-14,1%) takođe su zabeležile značajne padove, odražavajući poboljšane regionalne uslove snabdevanja i povećanu dostupnost izvoza iz susednih sistema sa jakim RES kapacitetom. Turska, uprkos već niskim apsolutnim cenama, zabeležila je dodatni pad od -12,4%, podržan snažnom vetro i hidro proizvodnjom i manjom potrošnjom gasa. Italija je pokazala veću otpornost, sa umerenijim padom od -4,7% w-o-w, jer je kontinuirana uvozna zavisnost i održana potražnja ograničila pritisak na pad cena, uprkos većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.
U centralnoj Evropi, kretanja cena bila su mešana. Slovačka (-5,7%), Slovenija (-11,9%) i Austrija (-14,0%) zabeležile su značajne padove, dok je Švajcarska (-3,6%) zabeležila umereno smanjenje. Češka (+1,4%) i Nemačka (+2,4%) zabeležile su male poraste, odražavajući zategnute uslove sistema. Cene su se kretale od €112/MWh do €145/MWh. Slovačka je imala najvišu prosečnu cenu od €145/MWh (-5,7% w-o-w), dok je Švajcarska bila na €142,62/MWh. Francuska je zabeležila najnižu, ali i dalje visoku cenu od €111,50/MWh, nakon porasta od 8,52% u odnosu na prethodnu nedelju. Tokom 5. nedelje 2026, prosečna evropska veleprodajna cena iznosila je €120,48/MWh, uz ograničenu razliku cena među regionima. Nedeljne cene kretale su se od €17,25/MWh u Portugalu do €154,85/MWh u Poljskoj, pri čemu su najizraženiji pomaci zabeleženi na Iberijskom poluostrvu: Španija (-63,8%) i Portugal (-72,8%) iskusili su izuzetni pad cena, verovatno zbog vrlo snažne proizvodnje iz obnovljivih izvora u kombinaciji sa slabom potražnjom.
U južnoj Evropi, većina JIE zemalja zabeležila je cene iznad €100/MWh, osim Srbije i Turske. Cene su se kretale od €53/MWh do €146/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu (€52,84/MWh), dok je Srbija bila druga najjeftinija (€97,63/MWh), nakon oštrog pada od -29,93%. Mađarska je imala najvišu prosečnu cenu (€145,51/MWh, -18,07% w-o-w). Hrvatska i Rumunija takođe su bile među najskupljim tržištima (€141,17/MWh i €140,76/MWh). Dnevni vrhovi cena zabeleženi su u utorak, 27. januara, dok su najniže vrednosti bile u nedelju, 1. februara. Na početku 6. nedelje, Day-Ahead cene kretale su se od €75,99/MWh u Crnoj Gori i €87,00/MWh u Albaniji, do €132,37/MWh u Slovačkoj i €132,57/MWh u Mađarskoj.
Regionalna potražnja za električnom energijom značajno je pala u 5. nedelji, odražavajući blaže vreme i smanjen grejni load širom JIE. Ukupna potrošnja pala je -5,1% w-o-w (-992 GWh), potvrđujući široko slabljenje sistemskog opterećenja. Grčka je zabeležila izražen pad od -8,9% na 1,06 TWh, odražavajući blaže temperature i nižu rezidencijalnu potrošnju. Bugarska (-11,7%) i Mađarska (-8,3%) takođe su zabeležile oštre padove, nakon povišene potražnje u prethodnoj nedelji. Srbija (-8,4%) i Hrvatska (-7,3%) pratila su isti trend, dok je pad u Rumuniji bio umereniji (-3,7%), ukazujući na stabilnu industrijsku i komercijalnu potrošnju. Turska, najveće tržište, zabeležila je pad od -6,1%, doprinoseći skoro polovini ukupnog regionalnog smanjenja. Italija je ostala otpornija, sa samo -1,0% w-o-w, zahvaljujući stabilnoj industrijskoj potražnji i manjoj osetljivosti na vremenske prilike.
Proizvodnja električne energije iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE značajno je porasla tokom 5. nedelje, sa ukupnim povećanjem vetra i solarne energije od 20,2% w-o-w. Porast je gotovo u potpunosti uzrokovan poboljšanim vetrovitim uslovima, koji su nadoknadili pad solarne proizvodnje. Vetar je skočio za 35,0% w-o-w na regionalnom nivou (+700 GWh). Grčka je zabeležila najveći relativni porast (+176%), dok je Turska doprinela najviše apsolutno (+300 GWh, +31,8%). Rumunija je takođe imala solidne dobitke (+66,3%), a Italija umeren porast (+14,4%). Suprotno tome, Mađarska, Hrvatska i Srbija zabeležile su padove. Solarna energija pala je -15,1% regionalno, pri čemu je Grčka imala najveći apsolutni pad (-181 GWh, -50,4%), dok je Italija delimično nadoknadila sa +37,7%.
Hidroenergija je ojačala širom JIE (+22,7% w-o-w, +470 GWh). Turska je predvodila apsolutni rast (+265 GWh, +27,2%), Hrvatska je zabeležila najveći relativni porast (>700%), a Italija poboljšanje od +12,4%. Umereni dobici viđeni su u Grčkoj (+6,2%), Rumuniji (+5,4%) i Mađarskoj (+51,1% relativno). Bugarska (-24,6%) i Srbija (-16,3%) zabeležile su padove, ukazujući na lokalizovanu hidrološku slabost.
Termalna proizvodnja značajno je pala (-15,6% w-o-w), sa najvećim smanjenjem u gasnim elektranama (-20,8%), posebno u Turskoj (-40%) i Italiji (-11,6%). Proizvodnja iz uglja/lignita pala je umerenije (-5,8%), sa padovima u Bugarskoj i Turskoj, dok je Grčka zabeležila oštar pad, dok je Italija blago povećala iz niske osnove.
Kros-border (međunarodni) bilansi električne energije promenili su se u 5. nedelji, odražavajući nižu potražnju i jaču proizvodnju iz obnovljivih izvora. Neto uvoz pao je -13,9% w-o-w (-195 GWh). Rumunija i Bugarska zabeležile su najveće padove (-57,5% i -65,1%), dok je Mađarska smanjila neto uvoz za -12,1%. Srbija je povećala neto uvoz za 21,6%, Italija je povećala neto uvoz na preko 900 GWh (+8,5%), a Grčka je povećala neto izvoz na -312 GWh (+20,2%). Hrvatska je prešla iz neto uvoznika u neto izvoznika zahvaljujući snažnoj hidroenergiji, što pokazuje visoku osetljivost kros-border bilansa na hidro uslove. Turska je ostala neto izvoznik sa marginalno smanjenim volumenima.
