Day-ahead tržišta električne energije širom Jugoistočne Evrope i Mađarske zabeležila su pad 2. aprila, preokrenuvši deo rasta iz prethodne sesije, jer su poboljšani prekogranični tokovi, jača proizvodnja iz obnovljivih izvora i blaže cene gasa zajedno smanjili trenutni pritisak na sistem. Pad je bio široko rasprostranjen i sinhronizovan, sa skoro svim glavnim tržištima koja su zabeležila dvocifrene padove, ali osnovni faktori i dalje ukazuju na strukturno zategnut sistem, a ne na trajni pad cena.
Mađarski HUPX se obračunao na 135,80 €/MWh, što je pad od 18,5 €/MWh u odnosu na prethodni dan, dok su tržišta Rumunije (OPCOM), Bugarske (IBEX) i Grčke (HENEX) konvergirala na 136,58 €/MWh, uz pad od oko 18–20 €/MWh. Slovenija (BSP) pala je na 133,91 €/MWh, Hrvatska (CROPEX) na 134,25 €/MWh, a Srbija (SEEPEX) na 132,32 €/MWh, uz najizraženiji pad u regionu od 26,2 €/MWh. Albanija je ostala strukturno decouplovana naniže na 110,41 €/MWh, dok je Crna Gora nastavila da trguje uz premiju na 141,29 €/MWh, što odražava lokalna ograničenja i pozicioniranje sistema.
Obim i simultanost korekcije ukazuju na zajedničke regionalne faktore, a ne na izolovane tržišne prilagodbe. Najvidljiviji pomak dolazi iz prekograničnih tokova. Neto uvoz u širem SEE sistemu porastao je na 1.972 MW, što je povećanje od 903 MW, dok su ulazni tokovi u sistem vezan za Mađarsku dostigli 3.442 MW, uz rast od 770 MW. Ovaj priliv spoljne energije smanjio je potrebu za marginalnom termalnom proizvodnjom i omogućio povratak cena sa ranijih visokih nivoa.
Istovremeno, proizvodnja iz obnovljivih izvora se poboljšala, naročito vetar. Proizvodnja vetra porasla je na 3.482 MW, dok je solar ostao stabilan na 3.249 MW. Hidro proizvodnja takođe je porasla na 8.200 MW, čime je dodatno povećana dostupnost ne-termalne energije. Zajedno, jači vetar i hidro smanjili su oslanjanje na gasne elektrane, čija je proizvodnja pala na 5.416 MW.
I pored pada cena, sistem nije prešao u suficit. Ukupna proizvodnja iznosila je 33.978 MW, naspram potrošnje od 35.334 MW, što znači da i dalje postoji strukturni deficit pokriven uvozom. Ova dinamika ostaje ključna za razumevanje formiranja cena u regionu — čak i kada cene padaju, one to čine u okviru zavisnosti od spoljne ponude.
Tržišta goriva dodatno su podržala pad cena električne energije. Gas na austrijskom CEGH tržištu trgovao se na 50,76 €/MWh, uz pad od 4,5 €/MWh. Terminski ugovori za gas i struju takođe su blago oslabili duž krive. Međutim, krive ostaju iznad istorijskih proseka, što ukazuje na to da tržište i dalje uključuje strukturni rizik, a ne samo kratkoročne faktore.
Intraday profili cena potvrđuju da volatilnost ostaje visoka. Vršne cene tokom večernjih sati u tržištima kao što su HUPX, BSP i OPCOM i dalje prelaze 170–230 €/MWh, dok su cene tokom dana niže zbog solarne proizvodnje. Ova razlika reflektuje sistem u kome obnovljivi izvori povećavaju volatilnost, umesto da je smanjuju.
Srbija ostaje posebno osetljiva u ovom okviru. Cena na SEEPEX od 132,32 €/MWh bila je nešto ispod regionalnog proseka, ali i dalje u visokom cenovnom opsegu. Obim trgovine u martu dostigao je 447.933 MWh, uz prosečnu baznu cenu od 94,67 €/MWh, što predstavlja rast od 38% u odnosu na prethodni mesec.
Strukturno, region pokazuje tri ključne karakteristike: zavisnost od uvoza, dominaciju gasa kao marginalnog određivača cene i ograničenja u prenosnoj infrastrukturi koja stvaraju lokalne razlike u cenama. Ovo objašnjava i trajnu premiju u Crnoj Gori i diskont u Albaniji.
Širenje razlike između Mađarske i Nemačke na 21,76 €/MWh potvrđuje da Centralna i Istočna Evropa ostaju delimično odvojene od zapadnoevropskih tržišta zbog ograničenja prenosa i strukturnih razlika u ponudi.
U budućnosti, održivost trenutne korekcije zavisiće od toga da li će ovi faktori opstati. Ako obnovljivi izvori ostanu snažni i uvoz stabilan ili raste, cene će ostati pod pritiskom. Međutim, svako zatezanje na tržištu gasa, pad u prekograničnim tokovima ili slabiji vetar brzo bi preokrenuli trend.
Tržište se stoga ne može opisati kao bearish, već kao privremeno rebalansirano u okviru strukturno zategnutog sistema, u kome volatilnost ostaje dominantna karakteristika, a kretanja cena zavise od kratkoročnih promena u uvozu i cenama goriva, a ne od trajnog viška ponude.
