Veleprodajne cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi naglo su porasle u 34. nedelji, iako je ukupna potrošnja električne energije smanjena, što ukazuje na to da dostupnost proizvodnih kapaciteta, a ne samo nivo potražnje, sve više određuje formiranje cena na regionalnom tržištu tokom letnjeg perioda.
U periodu od 17. do 23. avgusta, Grčka je zabeležila najveći rast među posmatranim tržištima, pri čemu je njen prosečan nedeljni dan-unapred (day-ahead) nivo cena porastao 41,2% u odnosu na 33. nedelju, na 144,41 evra/MWh. Bugarska je zabeležila rast od 16,9%, Turska 12,8%, Mađarska 7,2%, Rumunija 6,6%, Hrvatska 6,5%, a Srbija 5,8%. Italija je bila jedino tržište na kojem su cene pale, za 2,2%, na 168,31 evra/MWh, ali je i dalje ostala najskuplje tržište među posmatranim zemljama. Mađarska je prosečno iznosila 155,16 evra/MWh, Hrvatska 153,78 evra/MWh, Rumunija 152,54 evra/MWh, a Bugarska 150,60 evra/MWh.
Rast cena je posebno značajan kada se posmatra u kontekstu potrošnje električne energije u regionu. Ukupna potražnja na tržištima obuhvaćenim izveštajem iznosila je 17.590 GWh, što predstavlja pad od 6,42% u odnosu na 30. nedelju. Potrošnja u Italiji smanjena je za 17,36%, u Grčkoj za 10,87%, a u Rumuniji za 4,74%. Potražnja je takođe blago smanjena u Bugarskoj, Turskoj i Mađarskoj. Srbija i Hrvatska bile su glavni izuzeci, sa rastom potrošnje od 13,54%, odnosno 14,33%.
Razilaženje između kretanja potrošnje i cena ukazuje na to da je regionalnim tržištem dominiralo zatezanje ponude, a ne jednostavan rast opterećenja sistema. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije smanjena je za 11,0% u odnosu na 30. nedelju, prvenstveno zbog pada proizvodnje iz vetra od 26,4%. Istovremeno je ukupna proizvodnja iz termoelektrana smanjena za 13,07%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana pala za čak 30,32%. Zbog toga je raspoloživi kapacitet za nadomešćivanje manjka proizvodnje iz obnovljivih izvora imao sve veću vrednost tokom perioda kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabila.
Podaci dodatno ukazuju na sve veći značaj vremenskog profila proizvodnje i potrošnje. Letnji elektroenergetski sistemi sa velikim udelom solarnih elektrana mogu imati relativno povoljne uslove tokom dnevnih sati, dok se situacija značajno zaoštrava nakon zalaska sunca. Grafik satnih cena iz izveštaja pokazuje izražen večernji rast cena širom regiona, nakon minimuma zabeleženog oko sredine dana. To znači da prividno povoljan nedeljni bilans potrošnje može istovremeno da bude praćen sa nekoliko izrazito opterećenih sati koji imaju potencijal da odrede ukupni cenovni nivo tokom nedelje.
34. nedelja zato predstavlja važan signal za trgovce i proizvođače električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Regionalno tržište sve manje reaguje samo na ukupnu potrošnju, a sve više na strukturu, dostupnost i vremenski raspored proizvodnih kapaciteta. U sistemu koji je sve više pod uticajem varijabilnih obnovljivih izvora energije, ključno pitanje više nije samo koliko električne energije potrošači zahtevaju, već koje tehnologije za proizvodnju električne energije mogu biti raspoložive u trenutku kada je potrebno zadovoljiti potražnju.
