Trgovina električnom energijom Srbije ulazi u strukturnu transformaciju od 2026. godine, jer EU mehanizam za prilagođavanje na granici zbog ugljenika (CBAM) počinje da se primenjuje na uvoz električne energije, čime se regionalno određivanje cena pomera sa čistog energetskog ka karbonski prilagođenom modelu.
Od januara 2026, električna energija iz Srbije koja se izvozi na tržišta EU biće predmet CBAM izveštavanja, a postepeno i finansijskih obaveza vezanih za ugrađene emisije. Za sistem koji je i dalje dominantno zasnovan na lignitu, to uvodi značajan dodatni trošak koji direktno utiče na konkurentnost izvoza.
Struktura proizvodnje u Srbiji ostaje visoko ugljenično intenzivna, sa oko 61% lignita, približno 5% gasa i nešto više od 30% niskougljeničnih izvora, pre svega hidroenergije. Prema trenutnoj CBAM metodologiji, primenjuju se standardni faktori emisije na osnovu fosilnog dela sistema, što znači da će se većina srpskog izvoza tretirati kao električna energija sa visokim emisijama, osim ako se drugačije ne dokaže.
Pri trenutnim nivoima EU ETS-a, to predstavlja značajan dodatni trošak ugljenika. Sa cenama emisija u rasponu od 65–95 €/tCO₂, srpski izvoz električne energije suočava se sa dodatnim opterećenjem od približno 65–95 €/MWh u slučaju visokih emisija. Čak i uz korišćenje prosečnog faktora emisije sistema, implicirani trošak ugljenika i dalje iznosi između 40–60 €/MWh.
U poređenju sa regionalnim veleprodajnim cenama oko 100 €/MWh, komponenta ugljenika više nije marginalna. Ona može eliminisati većinu izvozne marže za proizvodnju zasnovanu na uglju, naročito u normalnim tržišnim uslovima. Kao rezultat toga, očekuje se da će srpski izvoz na EU tržišta biti sve više ograničen na periode visokih cena, situacije opterećenja sistema ili transakcije zasnovane na nižem ugljeničnom intenzitetu.
Ova promena praktično uklanja istorijsku prednost srpske proizvodnje iz uglja kao izvora niskih troškova za izvoz. Umesto toga, trgovina električnom energijom postaje zavisna od konkurentnosti prilagođene ugljeniku, čime se ekonomija izvoza Srbije približava unutrašnjem tržištu EU.
Na strani uvoza, CBAM se direktno ne primenjuje na električnu energiju koja ulazi u Srbiju. Međutim, mehanizam i dalje vrši pritisak na rast cena kroz tržišno povezivanje regiona.
Susedska EU tržišta poput Rumunije i Mađarske već uključuju pune troškove EU ETS emisija u svoje veleprodajne cene električne energije. Kao rezultat toga, uvozne cene u Srbiji sve više prate cene koje uključuju ugljenik, a ne samo čiste troškove energije.
Najnoviji podaci o cenama u regionu pokazuju ovu konvergenciju. Rumunsko day-ahead tržište je u 2025. imalo prosečnu cenu oko 114 €/MWh, dok je prosečna godišnja bazna cena na SEEPEX-u u Srbiji bila blizu 99 €/MWh. Kako se troškovi ugljenika sve više ugrađuju u susedna tržišta, očekuje se da će i uvozni cenovni paritet u Srbiji strukturno rasti.
Pojednostavljen model prenosa pokazuje razmere ovog efekta. Uz pretpostavku delimičnog prenosa EU troškova ugljenika na regionalne cene, referentne uvozne cene u Srbiji mogle bi porasti za približno 15–70 €/MWh, u zavisnosti od nivoa cena ugljenika i tržišnih uslova. Ovo predstavlja indirektno uključivanje ugljenične cene, ali ekonomski efekat je sličan.
Rezultat je dvostruki pritisak na srpsko tržište: izvoz postaje manje konkurentan zbog troškova ugljenika, dok uvoz postaje skuplji jer susedni sistemi internalizuju troškove emisija.
Trgovačke strategije širom regiona već se prilagođavaju. Fokus se pomera sa jednostavne geografske arbitraže ka kratkoročnoj optimizaciji, balansnim tržištima i portfolijskom upravljanju uz uvažavanje ugljenika. Satne razlike u cenama, ograničenja prenosa i varijabilnost obnovljivih izvora postaju važniji izvori vrednosti od prosečnih prekograničnih razlika.
Istovremeno, CBAM ubrzava potražnju za električnom energijom sa niskim ugljeničnim otiskom. Industrijski potrošači izloženi EU troškovima ugljenika sve više traže snabdevanje iz obnovljivih izvora, bilo kroz direktne ugovore o kupovini energije (PPA) ili garancije porekla. Time se stvara premium segment za „CBAM-kompatibilnu“ električnu energiju, gde se emisije mogu dokazati i minimizirati.
Za Srbiju, ovo predstavlja jasan signal za investicije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora, posebno u kombinaciji sa skladištenjem ili fleksibilnim radom, postaje ne samo troškovno konkurentna opcija već i neophodnost za održavanje izvozne relevantnosti i podršku konkurentnosti industrije.
Sposobnost isporuke proverene niskougljenične električne energije postaje ključna razlika na regionalnim tržištima. Nasuprot tome, proizvodnja iz uglja će verovatno ostati ekonomski održiva prvenstveno unutar domaćeg sistema ili u izvoznim pravcima van EU gde se ne primenjuje cena ugljenika.
CBAM predstavlja odlučujući zaokret u trgovini električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Za Srbiju, ovaj prelaz pomera tržište od modela zasnovanog na količini ka modelu definisanom kroz cene prilagođene ugljeniku, fleksibilnost portfolija i transparentnost emisija, sa dugoročnim implikacijama na trgovačko ponašanje i investicije u proizvodnju.
