Bugarski ministar energetike Žečo Stankov naglasio je posvećenost vlade stabilizaciji i razvoju energetskog sektora. Potvrdio je da, ukoliko liberalizacija tržišta bude sprovedena prema planu 1. jula 2025. godine, cene električne energije neće rasti zahvaljujući kompenzacionom mehanizmu kroz Fond za sigurnost elektroenergetskog sistema. Pripremljen je nacrt zakona koji predviđa nadoknade za domaćinstva i povećanje kazni za distributere električne energije na 25.000 evra u slučaju neispunjavanja obaveza. Komisija za energetiku i vodoprivredu (KEVR) takođe će osigurati da 30 procenata investicija energetskih kompanija bude usmereno na unapređenje infrastrukture.
Ključni prioriteti vlade uključuju jačanje energetske povezanosti, ulaganja u novu infrastrukturu, diversifikaciju izvora snabdevanja, proširenje nuklearnih kapaciteta, usvajanje zelenih tehnologija i rešenja za skladištenje energije, kao i podsticanje istraživanja nafte i gasa u crnomorskom regionu Bugarske.
Nuklearna energija ostaje ključni deo strategije Bugarske. Kozloduj – New Build potpisao je inženjerski ugovor sa konzorcijumom Westinghouse i Hyundai za izgradnju reaktora AP1000, čime bi Bugarska postala prva evropska zemlja koja će koristiti ovaj tip reaktora.
Kada je reč o uglju, Bugarska planira da termoelektrane na ugalj ostanu u funkciji do 2038. godine, u skladu sa dugoročnom strategijom. Ove elektrane su i dalje ključne, posebno u periodima visoke potrošnje, poput prošle zime kada su proizvodile do 60 procenata ukupne potrošnje električne energije, koja je dostizala gotovo 8.000 megavat-sati.
Vlada želi da Bugarsku pozicionira kao regionalnog lidera u proizvodnji zelene energije. Jedan od prioriteta je ubrzanje usklađivanja sa evropskim regulativama u oblasti obnovljive energije. Ključan korak u tom pravcu načinjen je prošle nedelje kada su operator prenosnog sistema ESO, Bugarska razvojna banka, udruženja poslodavaca i Nacionalna asocijacija opština potpisali Memorandum o saradnji. Ova inicijativa će ubrzati primenu obnovljivih izvora energije u javnim objektima, omogućavajući školama, vrtićima, bolnicama, opštinama i preduzećima veću energetsku nezavisnost.
