Bugarska je prošle godine instalirala 1.416 MW nove solarne energije, čime je treću godinu zaredom godišnja instalacija prešla 1 GW, a ukupni instalirani solarni kapacitet porastao na 5.984 MW, prema podacima sa ENTSO-E Transparency Platform.
Rast je predvodila solarna postrojenja velikog kapaciteta na zemlji, koja čine oko 90% nove instalacije. Ekspanziju su podržali dostupnost zemljišta, snažan interes investitora, bolje finansijske mogućnosti i rastuća konkurentnost solarnih projekata, od kojih mnogi sada napreduju bez subvencija. Lokalni i međunarodni bankarski sektor podržao je veliki broj projekata koji su u proteklih 18 meseci dostigli finansijsku zatvorenost ili fazu izgradnje.
Skladištenje energije postaje ključni element tržišta. Investitori uvode samostalne baterije i dodaju skladištenje postojećim i novim solarnim elektranama kako bi ublažili kanibalizaciju cena i pad cena električne energije. Ovi sistemi se očekuje da smanje volatilnost cena i ojačaju fleksibilnost mreže.
Među glavnim projektima koji su pušteni u rad prošle godine bila je prva faza Tenevo hibridnog projekta, koja kombinuje 315 MW solarne energije i 760 MWh skladištenja, dok se druga faza planira ove godine. Još jedan značajan projekat je Selanovtsi hibridno postrojenje u regionu Vraca, koje povezuje 59,8 MW solarne energije sa 107,3 MWh skladišta. Bugarska je takođe pustila u rad jednu od najvećih samostalnih baterijskih instalacija u EU pored solarne elektrane od 107 MW.
Segment komercijalne i industrijske potrošnje (C&I) nastavlja da raste jer više cene električne energije podstiču kompanije na ulaganja u sisteme za samo-konsumaciju, često u kombinaciji sa baterijama. Rezidenijalni solar, međutim, ostaje ograničen zbog složene regulative i slabih podsticaja. Cene električne energije za domaćinstva su i dalje regulisane i čine oko 40% nacionalne potrošnje, pri čemu se potpuna liberalizacija tržišta smatra ključnom za otključavanje rasta solarnih krovova i skladištenja.
Bugarska se kreće ka potencijalno rekordnoj godini u 2026. Oko 2,5 GW solarnih projekata je u izgradnji ili u naprednoj fazi i očekuje se da bude pušteno u rad do kraja godine. Pipeline skladištenja je takođe snažan, sa oko 15 GWh planiranih za puštanje do sredine godine, podržanih Nacionalnim planom za oporavak i otpornost.
Istovremeno, pojavljuju se politički rizici. Porezi i naknade za reciklažu solarnih panela i baterija značajno su porasli i sada su pet do deset puta veći nego u uporedivim zemljama EU. Ovi povećani troškovi podižu cenu projekata i mogu usporiti nova ulaganja ukoliko ne budu bolje usklađeni sa EU standardima.
