Nove vetroelektrane u Bugarskoj nisu izgrađene već čitavu deceniju. Međutim, ovo će se uskoro značajno promeniti. Na desetine projekata, od kojih su neki pripremani još u periodu od 2008. do 2010. godine, „oživelo“ je i investitori već traže načine za njihovu realizaciju.
Za to postoji nekoliko razloga. Pre svega – cene električne energije su toliko visoke poslednjih meseci da je energija iz vetroelektrana veoma konkurentna na tržištu, sa cenom od oko 80 evra po MWh u odnosu na preko 200 evra po MWh na berzama u regionu.
Zatim, jedna od dugoročnijih posledica ruskog napada na Ukrajinu je ubrzavanje energetske transformacije EU, uz smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Da bi se to desilo, EK je već najavila početkom marta da će u svojoj strategiji REPowerEU pojednostaviti procedure izdavanja dozvola za projekte OIE.
U maju 2022. EK će predstaviti „Smernice za nacionalne vlade“ sa ciljem unapređenja administrativnih procesa. Ali cilj je već jasan – da energija bude karbonski neutralna do 2050. godine i da najmanje 50% električne energije dolazi iz vetroelektrana.
Da bi se to dogodilo, trenutni kapacitet ofšor vetra treba da se poveća sa 28 GW u 2021. na najmanje 60 GW u 2030., odonosno na 300 GW do 2050. godine. Onšor vetroparkovi, s druge strane, moraju da porastu sa sadašnjih 208 GW do 1.000 GW u istom periodu.
Jedan od investitora koji planiraju projekte vetra u Bugarskoj je nemački WPD. Ranije ove godine, kompanija je objavila svoje ambicije za izgradnju mega-parka od 1,9 GW u Rumuniji, odnosno u oblasti Crnog mora, a sada je jasno da će razviti i projekat u Bugarskoj u blizini Balčika.
Pre nedelju dana, predstavnici kompaniji održali su sastanak sa bugarskim zvaničnicima. Kompanija planira da investira u energiju vetra u zemlji – za početak u planu su dva projekta ukupnog kapaciteta od 75 do 100 MW. Prema različitim tržišnim procenama vredost investicije bi iznosila oko 90 do 120 miliona evra.
Projekti u blizini sela Sokolovo i Trigorci su u poodmakloj fazi razvoja. Pribavljene su odgovarajuće građevinske dozvole i izrađena je kompletna tehnička dokumentacija, uključujući studiju za povezivanje na mrežu, rekao je direktor WPD-a za Bugarsku Martin Iliev.
Zahvaljujući brzom razvoja tehnologije u sektoru vetra kompanija planira da promeni parametre vetroturbina primenom efikasnijih turbina modernog dizajna, doda je Iliev.
Investicioni predlog dostavljen opštini Balčik prošlog leta pokazuje da je planirano 16 vetroturbina ukupnog kapaciteta 96 MW. Svaka turbina će imati kapacitet od 6 MW, što je dva puta više od trenutno najveće turbine u zemlji, sa visinom tornja od 130 metara i prečnikom rotora od 165 metara.
Bugarska kompanija je investitor vetroparka Dobrudža 2, čiji je jedini vlasnik WPD. Nemačka kompanija ima još niz registrovanih firmi u Bugarskoj putem kojih će verovatno raditi na različitim projektima. Jedna od njih je Wind Park Izgrev, koji radi na projektima u regionu Dobrič.
Za sada, međutim, kompanija nema konkretne planove za ošor vetroparkove. Velikika prepreka za njihov razvoj je nedostatak zakonske regulative u ovom sektoru.
O kompaniji
WPD je osnovan 1996. godine u Bremenu. Fokusiran je na izgradnju vetroelektrana na kopnu i na moru, i trenutno ima 2.200 radnika u 28 zemalja. Kompanija je instalirala više od 2.400 turbina sa ukupnim proizvodnim kapacitetom od 5,15 GW i ima projekte za dodatnih 12,3 GW onšor i 13,8 GW ofšor kapaciteta.
Izvor: capital.bg
