Plan Evropske unije da snabdevačima gorivom naplaćuje CO2 koji emituju automobili, kao i za grejanje zgrada, pojavljuje se kao najsporniji element u nizu politika o klimatskim promenama o kojima zemlje članice bloka pregovaraju ove godine.
Kreatori politike EU predložili su novo tržište CO2 za transport i grejanje u julu, kao deo planova da se ispuni cilj EU o klimatskim promenama za smanjenje neto emisija za 55% do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Zemlje EU pregovaraju o paketu mera, za koje Brisel kaže da će doprineti u borbi protiv klimatskih promena i pomoći u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Invazija Moskve na Ukrajinu uvela je zemlje u misiju da napuste rusku naftu, ugalj i gas u roku od nekoliko godina.
Na sastanku ministara životne sredine 27 zemalja EU u četvrtak, države uključujući Švedsku, Dansku, Nemačku, Holandiju, Finsku i Austriju podržale su novo tržište CO2.
„Trgovina emisijama na evropskom nivou je naš najefikasniji alat za ublažavanje emisija“, rekla je švedska ministarka klime Anika Strandhal. „Vidimo da ne vidimo nikakve prihvatljive alternative.“
Poljska i Mađarska su se tome usprotivile, dok su pojedine države uključujući Belgiju, Rumuniju, Češku Republiku, Španiju, Slovačku i Sloveniju izrazile zabrinutost – sve su se fokusirale na potencijalne troškove za građane.
Pristalice kažu da je tržište potrebno da bi se smanjile emisije iz transporta – koje su porasle poslednjih godina – i zgrada koje gutaju energiju u Evropi, što bi, ako se ne kontroliše, moglo poništiti klimatske ciljeve.
Skeptici upozoravaju da bi to moglo povećati račune za energiju ako dobavljači goriva prebace troškove CO2 na potrošače. Tržište se neće pokrenuti do 2026. godine, ali debata oko njega se intenzivirala poslednjih meseci usled skoka cena energije.
„Svako dalje veštačko povećanje cena energenata nije ni neophodno ni prihvatljivo“, rekao je mađarski ambasador Gabor Baranjai, dodajući da je uključivanje grejanja domova u šemu „crvena linija“.
Evropska komisija je predložila korišćenje prihoda sa tržišta za podršku domaćinstvima sa niskim primanjima i ulaganje u uštedu energije i druge mere za smanjenje računa.
Većina zemalja EU i Evropski parlament moraju da odobre nove klimatske politike. Politički osetljivi predlozi mogu biti prosleđeni liderima EU, koji odluke donose jednoglasno, podižući lestvicu za odobrenje.
Izvor: reuters.com
