Do kraja meseca ispunićemo zahtev Narodne skupštine za povećanje kapitala TE Marica Istok 2, najavila je bugarska ministarka energetike Temenuška Petkova nakon sastanka sa čelnicima sindikata. Ona nije precizirala iznos, ali najverovatnije je reč o 600 miliona leva (307 miliona evra), za koje je Bugarska tražila odobrenje od Evropske komisije još početkom 2019. godine. Međutim, Brisel do sada nije dao mišljenje o tom pitanju, jer nema garancija da će takva mera imati dugoročni efekat.
Odgovarajući na pitanje da li će EK dopustiti takvu grant, Petkova je više puta rekla da je to odluka parlamenta „koju smo dužni da poštujemo“. To pojačava sumnju da je podnošenje takvog ustvari usmereno na isključivanje javne rasprave. Istovremeno, vrlo je verovatno da će EK pokrenuti postupak protiv Bugarske zbog nezakonite državne pomoći.
Predlog
Poslednjeg dana januara poslanici su jednoglasno odlučili da obavežu Veće ministara da preduzme mere za finansijski oporavak TE Marca Istok 2, koja je već godinu dana u tehničkom bankrotu. Odlučeno je da se to učini bez obzira na mišljenje EK o tom pitanju.
Međutim, finansijska injekcija ne bi trajno rešila probleme u termoelektrani, već bi samo pomogla da se oni nakratko odlože.
Trenutno, Marica Istok 2 nastavlja sa gomilanjem dugova i veštački podiže cene na slobodnom tržištu, s obzirom da gotovo svakodnevno radi na samo 50% kapaciteta, stvarajući manjak ponude na energetskoj berzi. Gubitak kompanije na kraju 2019. godine procenjuje se na više od 850 miliona leva (435 miliona evra), dok dug premašuje 1,6 milijardi leva (818 miliona evra).
Veštačko održavanje
Ipak, država tvrdoglavo odbija da reformiše TE Marica Istok 2. Štaviše, prema klimatskom i energetskom planu do 2030. godine, sa perspektivama do 2050. godine, Bugarska će se i dalje oslanjati na postrojenja na ugalj, koja proizvode 40% električne energije u zemlji, dok zimi taj procenat dostiže 60.
Bugarska je dostavila Evropskoj komisiji potrebnu dokumentaciju za mehanizam kapaciteta, vezan za garantovanje državne pomoći za termoelektranu do 1. jula 2025. godine. Međutim, nije jasno kako će rad termoelektrane biti obezbeđen nakon tog datuma.
Petkova je istakla da se Bugarska graniči sa zemljama koje nisu članice EU i da one neće poštovati evropska pravila, što će im omogućiti da nastave proizvodnju električne energije iz uglja i na taj način bugarski energetski sektor stave u nekonkurentno okruženje. „Na ovo ćemo ukazati EU. Posebnu pažnju treba posvetiti zemljama poput Bugarske i podvrgnuti je posebnim analizama“, dodala je.
Izvor: capital.bg
