Prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, bruto proizvodnja električne energije iznosila je 1.336 GWh u novembru 2025. godine, što predstavlja smanjenje u odnosu na 1.425 GWh u istom mesecu prethodne godine. Termalne elektrane su i dalje bile dominantni izvor proizvodnje, sa udelom od 58,8% ukupne proizvodnje, dok su hidroelektrane doprinele sa 35%. Solarne i vetroelektrane zajedno su činile preostalih 6,2%, nastavljajući svoj postepeni rast u energetskom miksu.
Neto proizvodnja hidroelektrana dostigla je 463 GWh, što predstavlja povećanje od 6% u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući povoljnijim hidrološkim uslovima. Nasuprot tome, generacija iz termalnih elektrana oštro je opala na 706 GWh, što predstavlja pad od 13,6% u poređenju sa novembrom 2024. godine. Proizvodnja obnovljive energije iz vetra i sunca dostigla je 83 GWh, što je povećanje od 15,3% na godišnjem nivou, potvrđujući stabilan rast uprkos još uvek ograničenom ukupnom udelu.
Tokom novembra došlo je do intenziviranja trgovine električnom energijom. Uvoz se povećao za 19,4% na 381 GWh u poređenju sa 319 GWh godinu ranije, dok su izvozi porasli za 9,1%, dostigavši 600 GWh naspram 550 GWh u novembru 2024. Ovi podaci ukazuju na veće prekogranične tokove električne energije čak i kada je domaća proizvodnja oslabljena.
Trendovi proizvodnje uglja bili su pomešani. Proizvodnja lignita porasla je za 1%, dostigavši ukupno 525.000 tona, dok je proizvodnja smeškanog uglja značajno opala za 20,1% na 401.000 tona, što odražava stalne strukturne izazove u sektoru uglja.
U međuvremenu, uvoz prirodnog gasa opao je za 8% u novembru 2025. godine, iznoseći 27,5 miliona kubnih metara, što je smanjenje sa prethodnih 29,9 miliona kubnih metara iz istog meseca prošle godine. Ovi podaci ukazuju na nižu potražnju za gasom ili povećanu efikasnost unutar energetskog sistema.
