Jugoistočna Evropa je tokom 2026. godine ušla u novi investicioni ciklus, jer su sistemi za baterijsko skladištenje energije, hibridne platforme obnovljivih izvora i projekti fleksibilnosti mreže brzo prešli iz faze pilot-projekata u fazu velike infrastrukturne izgradnje.
Najizraženiji regionalni trend u poslednje dve nedelje bio je pomeranje fokusa sa pojedinačnih projekata vetra i sunca ka integrisanim energetskim sistemima, koji kombinuju solarnu energiju, vetar i baterijsko skladištenje u jedinstvene trgovačke i balansne aktive.
Ovu tranziciju sve više pokreću volatilnost cena električne energije, rizik ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora, prekogranična zagušenja i pojava negativnih cena na tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Grčka je ostala najagresivnije tržište baterijskog skladištenja u regionu.
Atina je ubrzala implementaciju ubrzanog postupka evaluacije za samostalne projekte baterijskog skladištenja u okviru velikog tržišnog tendera od 4,7 GW. Vlasti su počele da daju prioritet za približno 2 GW projekata u prvoj fazi, uključujući oko 900 MW povezanih na distributivne mreže i oko 1,1 GW direktno vezanih za prenosni sistem.
Obim grčkog baterijskog portfolija sve više pozicionira zemlju kao vodeće tržište fleksibilnosti u jugoistočnoj Evropi.
Značaj ovoga prevazilazi nacionalnu energetsku politiku. Grčka sve više pokušava da se pozicionira kao balansni i izvozni energetski centar istočnog Mediterana, posebno kako se šire interkonekcije prema Bugarskoj, Italiji i širem balkanskom regionu.
Drugi veliki trend bio je razvoj hibridnih projekata obnovljive energije širom regiona.
Razvojni investitori sve više napuštaju raniji model jugoistočne Evrope zasnovan na izolovanim vetroparkovima ili solarnim elektranama. Umesto toga, projekti sada sve češće kombinuju:
- proizvodnju vetra
- velike solarne elektrane
- baterijske sisteme skladištenja energije
- balansne kapacitete
- optimizaciju trgovačkih strategija
Ovaj trend hibridizacije ubrzan je tokom maja u Srbiji, Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj.
Rumunija je ostala najaktivnije tržište velikih BESS projekata u regionu.
Izraelski investitor Nofar Energy ubrzao je razvoj baterijskih projekata u Rumuniji kapaciteta oko 860 MWh, čime se učvršćuje pozicija zemlje kao jednog od najvećih tržišta fleksibilnosti u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Strateški značaj Rumunije leži u kombinaciji:
- velikog solarnog potencijala
- vetrokoridora u Dobrudži
- hidroenergetskih balansnih resursa
- nuklearne proizvodnje
- snažne interkonekcione mreže
Ovaj diverzifikovani sistem omogućava Rumuniji da istovremeno bude i izvoznik obnovljive energije i regionalni balansni centar.
Ekspanzija solarne energije takođe se nastavila.
Rumunsko tržište dobilo je još jedan veliki operativni projekat nakon što je kompanija DRI dobila dozvolu za komercijalni rad solarne elektrane Văcărești snage 126 MW u blizini Bukurešta.
Istovremeno, Bugarska je razvila jedan od najvažnijih integrisanih projekata obnovljive energije i skladištenja u regionu.
Kompanije Solars Energy i 360 Energy pustile su u rad kombinovani solarni park snage 161 MWp, integrisan sa baterijskim sistemom od 36 MW.
Ovaj projekat sve više odražava novu logiku finansiranja u regionu.
Pojedinačna proizvodnja više nije dovoljna za visoku procenu vrednosti projekata. Investitori sada preferiraju integrisane sisteme obnovljive energije i fleksibilnosti koji mogu:
- balansirati proizvodnju
- učestvovati na pomoćnim tržištima
- smanjiti rizik ograničavanja proizvodnje
- monetizovati intradnevnu volatilnost
- podržavati korporativne PPA ugovore
Bugarska se pritom brzo razvija u jedno od najbrže rastućih tržišta baterijskog skladištenja u Evropi, zahvaljujući brzoj ekspanziji solarne energije i rastućoj volatilnosti cena.
Srbija je istovremeno ubrzala razvoj obnovljivih izvora.
Proizvođač vetroturbina SANY Renewable Energy potvrdio je planove za početak izgradnje vetroprojekata Alibunar do kraja juna. Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije predviđa oko 3,5 GW novih vetar i solar kapaciteta do 2030. godine.
Srpsko tržište postaje sve značajnije jer kombinuje:
- snažne vetroresurse u Vojvodini
- rast solarnih projekata
- rast potreba za balansiranjem
- širenje trgovačkih mogućnosti
- rast potražnje industrije pod CBAM pritiskom
Istovremeno, prvi baterijski projekti u Srbiji počinju da se razvijaju kroz međunarodne tendere i inicijative modernizacije mreže.
Crna Gora je takođe ušla u novu fazu razvoja obnovljivih izvora.
Kompanija Elektroprivreda Crne Gore pokrenula je probni rad vetroparka Gvozd snage 55 MW, što predstavlja njen prvi projekat vetroenergije. Potpuna izgradnja šireg kompleksa Gvozd učinila bi ga najvećim vetroenergetskim postrojenjem u zemlji.
Istovremeno, Crna Gora razmatra manje distribuirane baterijske sisteme i projekte fleksibilnosti mreže.
Severna Makedonija je ostvarila još jedan važan regionalni iskorak u skladištenju energije.
Kompanija EVN Makedonija pustila je u rad baterijski sistem snage 10 MW, što pokazuje da čak i manji elektroenergetski sistemi u jugoistočnoj Evropi prelaze ka fleksibilnoj infrastrukturi.
Albanija se takođe sve više uključuje u hibridno finansiranje energetskih projekata.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra finansiranje od oko 53 miliona evra za kombinovani solarni i BESS projekat kompanije Blue.
Sve veća uloga međunarodnih finansijskih institucija postaje jedan od ključnih regionalnih trendova.
EBRD, EIB i komercijalni investitori sve više posmatraju baterijsko skladištenje i hibridne projekte kao osnovnu infrastrukturu, a ne kao eksperimentalne tehnologije.
Ova promena u finansiranju je strukturno važna jer energetska tranzicija jugoistočne Evrope sve manje zavisi samo od proizvodnje, a sve više od infrastrukture fleksibilnosti koja stabilizuje volatilne sisteme.
Zbog toga je integracija u mrežu postala sledeće veliko usko grlo regiona.
Tokom maja sve više se isticalo da su prenosni sistemi jugoistočne Evrope prvobitno projektovani za centralizovanu termo i hidro proizvodnju, a ne za decentralizovane obnovljive sisteme sa visokom intradnevnom volatilnošću.
Zbog toga su ulaganja u mrežu, balansna tržišta i skladištenje energije postala jednako važna kao i sama proizvodnja.
Ekonomika tržišta se brzo menja.
Negativne cene, intradnevna volatilnost i balansni spreadovi sve više stvaraju komercijalno isplative prilike za operatere skladišta u jugoistočnoj Evropi.
Ova tranzicija sve više liči na razvijena tržišta Zapadne Evrope poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, gde su baterije evoluirale od podrške obnovljivim izvorima do samostalnih trgovačkih i fleksibilnih sredstava.
Šira implikacija koja se pojavljuje tokom 2026. godine postaje jasna.
Tržište obnovljive energije u jugoistočnoj Evropi više nije fokusirano samo na izgradnju megavata.
Region ulazi u mnogo složeniju fazu u kojoj su proizvodnja iz obnovljivih izvora, baterijsko skladištenje, prekogranično balansiranje, fleksibilnost mreže i trgovanje električnom energijom postali strukturno povezani delovi novog energetskog sistema.
