Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBalkanski energetski prolaz

Balkanski energetski prolaz

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Trasa gasovoda kroz Bugarsku duga je 540 kilometara, vrednost dela projekta kroz tu zemlju iznosi 3,5 milijardi evra, i na njemu će biti angažovano 2.500 radnika

Izgradnja balkanskog dela gasovoda „Južni tok“ konačno je počela. Prvi spoj buduće kompresorske stanice u blizini sela Rasovo, na severozapadu Bugarske, zavaren je u četvrtak, a prema planu cevi će biti napunjene gasom krajem 2015. godine. Vrednost bugarskog dela projekta iznosi 3,5 milijardi evra i na njemu će biti angažovano 2.500 radnika. Trasa gasovoda kroz tu zemlju duga je 540 kilometara.

Kako je objasnio direktor „Gasproma“ Aleksej Miler, Rusija će u potpunosti finansirati izgradnju gasovoda kroz Bugarsku, dok će sredstva biti nadoknađena iz tranzitnih taksi. Suprotno prvobitnom zahtevu ruske strane, iz ugovora je izostavljena obaveza Bugarske da obezbedi bankarske garancije. „Gasprom“ je pristao da i treće zemlje mogu da koriste bugarski ogranak ako to žele i to mogu da rade u skladu sa zakonima Evropske unije.

Put u Evropu

Početak radova pratili su uživo iz zgrade vlade u Sofiji bugarski premijer Plamen Orešarski, ministar ekonomije i energetike Bugarske Dragomir Stojnev, ministar energetike Rusije Aleksandar Novak i direktor „Gasproma“ Aleksej Miler. Stojnev je rekao da su proteklih meseci Bugarska i Rusija vodile teške pregovore o uslovima izgradnje gasovoda i da će sve biti izvedeno pod najpovoljnijim uslovima za Bugarsku.

Gasovod će ići preko Bugarske do Srbije, pa će zatim proći kroz Mađarsku, dok će jedna grana ići u Hrvatsku. Gas će iz Mađarske ići u Sloveniju, pa zatim u Italiju, odakle će biti distribuiran ostalim državama Evrope. Sa svim državama kroz koje će prolaziti potpisani su sporazumi kojima je predviđeno osnivanje zajedničkih preduzeća „Gasproma“ i lokalnih energetskih kompanija ovlašćenih za realizaciju gasovoda.

Podsetimo, Rusija je u decembru prošle godine počela izgradnju 2.380 kilometara dugog gasovoda „Južni tok“ od Crnog mora do Italije. Prvo je počela izgradnja kompresorske stanice „Ruskaja“, koja se nalazi u Krasnodarskoj oblasti na jugu Rusije. Kako je najavljeno, biće to najveća stanica na svetu.

Cilj izgradnje tog gasovoda jeste da osigura stabilno snabdevanje Evrope tim energentom. Kako naglašavaju u „Gaspromu“, „Južni tok“, kao i „Severni tok“, biće izgrađen u skladu sa najsavremenijim tehnološkim i ekološkim standardima. Gasovod će ići po dnu Crnog mora u dužini od 920 kilometara. Potom će preći na kopno.

Godišnje će kroz cevi prolaziti 63 milijarde kubnih metara, što je deset odsto ukupne tražnje gasa u Evropi. Ukupna vrednost gasovoda procenjuje se na 15,82 milijarde evra.

Da bi „Južni tok“ mogao da bude popunjen do punog kapaciteta, ruski sistem za transport gasa biće proširen izgradnjom dodatnih 2.446 kilometara cevovoda i 10 kompresorskih stanica ukupnog kapaciteta od 1.437 megavata. Taj projekat, pod nazivom „Južni koridor“, biće realizovan u dve faze, do decembra 2019.

Jačanje Rusije

Miler je objasnio da gasovod treba da reši nekoliko zadataka: da poveća isporuke Evropi, ukloni tranzitne rizike, diversifikuje maršrute isporuka gasa, direktno spoji Rusiju i EU i osigura apsolutno stabilne isporuke gasa.

„’Južni tok’ trebalo bi da ojača status Rusije i ’Gasproma’, koji će moći u punom obimu i utvrđenim rokovima da isporučuje gas evropskim zemljama“, naveo je Miler.

Izgradnjom „Južnog toka“ Rusija će, dakle, osigurati poziciju u Evropi. Premijer Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da je „neophodno stvoriti uslove za porast izvoza ruskog gasa i povećanje ruske uloge na svetskom tržištu“.

„Moramo da pokažemo da smo konkurentni i da možemo biti uspešni snabdevači energijom. Potrebno je formirati uslove za povećanje uloge Rusije na tržištu gasa“, rekao je Medvedev na zasedanju vlade prilikom diskusije o pitanjima liberalizacije izvoza tečnog prirodnog gasa.

Drugi važan interes Moskve jeste da izgradnjom „Južnog toka“ isključi Ukrajinu kao tranzitnu zemlju. Tako će, smatraju u Moskvi, biti izbegnuti problemi u transportu, do kojih je prethodnih godina dolazilo zbog sporenja Moskve i Kijeva oko cene tranzita.

Taj spor ponovo je aktiviran samo dva dana pre početka radova na gasovodu u Bugarskoj. Miler je tada rekao da Ukrajina još nije izmirila obaveze prema „Gaspromu“ za avgustovske isporuke gasa. Dug iznosi 882 miliona dolara. Miler je još rekao da je „Gasprom“ po želji Ukrajine platio za tranzit gasa preko teritorije Ukrajine do januara 2015. godine. On je podsetio da Kijev kupuje gas s posebnim popustom: pet milijardi kubika prodato je po ceni od 269 dolara za 1.000 kubika, odnosno Ukrajina je uštedela više od 500 miliona dolara.

Zbog svega toga šef ruske gasne kompanije savetovao je vlastima Ukrajine da hitno isplate dug. Miler je predložio da se Ukrajini isporučuje gas tek nakon što za njega plati, jer ta zemlja ne poštuje uslove postignutog sporazuma o isplati. Medvedev je podržao taj predlog.

Srbija u celoj priči oko izgradnje gasovoda vidi svoj interes. Time bi trebalo da se obezbediti potpuna bezbednost u snabdevanju i značajno snizi cena gasa u narednih deset godina. Od svojih delova tranzitnih taksi gasovoda imaće oko 200 miliona evra prihoda. Izgradnja u Srbiji trebalo bi da počne u decembru.

Kako naglašavaju u Vladi Srbije, projekat trase „Južnog toka“ kroz našu zemlju najveći je investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra. Kako se planira, 2.000 ljudi će biti angažovano na građevinskim radovima, u kojima će učestvovati srpske firme.

Propali planovi

Na drugoj strani, početak radova na gasovodu „Južni tok“ uopšte ne raduje Evropsku uniju. Odluka Bugarske da učestvuje u projektu, u EU shvaćena je kao izdaja. Zemlje Zapadne Evrope pokušavaju da se oslobode zavisnosti od ruskog gasa na sve načine. Prvi plan, koji su zajedno osmislili Brisel i Vašington, bio je da se izgradi alternativni gasovod „Nabuko“, ali je taj projekat i zvanično propao.

Potom je pronađeno novo rešenje u izgradnji Trans-jadranskog gasovoda radi transporta gasa iz Kaspijskog regiona u Evropu. Austrijanci planiraju da dovlače gas iz Severnog mora. Međutim, ti planovi gube na značaju pošto se Bugarska dogovorila s „Gaspromom“ i pošto je i definitivno počela izgradnja gasovoda.

Žan-Arnold Vinois, koji je donedavno bio direktor Unutrašnjeg energetskog tržišta pri Evropskoj komisiji, ranije je oštro kritikovao Bugarsku zbog odluke da sarađuje s „Gaspromom“. Optužio je Bugarsku da radi protiv interesa EU i to na tako kritičnom gasnom pitanju.

„Evropa već godinama pokušava da se suprotstavi ’Gaspromu’ i pronađe alternativno rešenje, a sada Bugarska razbija tu strategiju jer se nada da će dobiti za koncesije od Moskve“, smatra Vinois.

On je rekao da Bugarska „nije solidarna“ i da je „odluka da sarađuje s Moskvom nečuvena“. Čak je postavio i pitanje kriterijuma za ulazak Bugarske u EU. Mnoge druge zemlje su sklapale bilateralne sporazume s „Gaspromom“, ali se u EU može čuti mišljenje da je izgradnja „Južnog toka“ kroz jednu zemlju Unije ozbiljna izdaja.

Izvor Akter

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!