Zakon EU o kritičnim sirovinama (CRMA), predstavljen ranije ove godine i predstavlja značajan deo zakona na evropskom putu ka održivijoj i konkurentnijoj industrijskoj budućnosti. Uprkos svojim obećavajućim elementima, trenutni predlog izostavlja komponentu koja je ključna za nesmetanu tranziciju Evrope na zeleniju ekonomiju i povećanu industrijsku otpornost: aluminijum.
Bernd Schafer je izvršni direktor i generalni direktor EIT RawMaterials.
Kako se Evropa bori sa ispunjavanjem svojih ambicioznih klimatskih i energetskih ciljeva, predviđa se da će potražnja za aluminijumom porasti. Predviđanja predviđaju povećanje evropske potražnje za aluminijumom od 30% do 2040. godine, uglavnom zbog rasta električnih vozila, solarne energije i električnih mreža. Takođe se široko koristi u vazduhoplovstvu, odbrani, medicini, ambalaži i građevinarstvu. Svi ovi sektori se oslanjaju na jedinstvena svojstva aluminijuma za povećanje efikasnosti i smanjenje emisije ugljenika.
Evropska komisija je u svojoj proceni uticaja i izveštaju o predviđanju JRC-a već naglasila njen strateški značaj u dvostrukoj tranziciji. S obzirom na značaj ovog priznanja, aluminijum bi trebalo da bude deo CRMA liste strateških sirovina. Sada je trenutak da aluminijum s pravom bude dodat na listu, kako bi se priznala njegova nezamenljiva uloga u dvostrukoj tranziciji EU i obezbeđivanje stabilne ponude kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.
Iako se očekuje da će globalna proizvodnja aluminijuma odgovarati rastućoj potražnji, vredi napomenuti da više od dve trećine svetske proizvodnje aluminijuma dolazi iz netržišnih ekonomija, što predstavlja ozbiljan rizik koji bi mogao da utiče na ključne evropske industrijske ekosisteme. Prilika da smanjimo našu zavisnost od izvora aluminijuma van EU, kako bismo sprečili potencijalne štetne efekte, je sada.
Prepoznavanjem aluminijuma kao strateškog materijala, šalje se zvučna poruka investitorima da nastave da ulažu u evropsku proizvodnju i reciklažu. Sektor aluminijuma trenutno privlači milion direktnih i indirektnih radnih mesta u celom lancu vrednosti, ali bi ovaj dodatak dodatno podstakao otvaranje novih radnih mesta i ojačao našu industrijsku bazu. Takav korak bi pomogao da se preokrene u alarmantan trend zatvaranja topionica u EU, mirovanja ili smanjenja proizvodnje.
Važno je napomenuti da je od početka energetske krize ovaj sektor doživeo pad od skoro 50% primarne proizvodnje aluminijuma u EU.
Ipak, proizvodnja primarnog aluminijuma proizvedena u Evropi pridržava se najviših ESG standarda i ima ugljenični otisak koji je manji od polovine globalnog proseka. Stoga optimizacija evropske industrije aluminijuma nije samo ekonomska ili strateška briga, već i značajna ekološka briga.
Štaviše, oslobodili bismo dodatne podsticaje za kružnu ekonomiju, istovremeno podstičući reciklažu, efektivno smanjujući emisije ugljenika u Evropi i ubrzavajući naš napredak ka klimatskoj neutralnosti. Aluminijum se može reciklirati iznova i iznova bez ikakve degradacije njegovih svojstava, a za njegovu reciklažu je potrebno samo 5% energije neophodne za proizvodnju prvog metala.
Ukratko, s obzirom na to da će potražnja za aluminijumom u Evropi rasti, obezbeđivanje održive domaće ponude nije samo poželjno, već je imperativ. Strateške, ekonomske i ekološke prednosti koje bi usledile su jasno očigledne. Kako se pregovori o CRMA nastavljaju, sada je vreme da zakonodavci preispitaju i formalno priznaju stratešku vrednost aluminijuma tako što će ga uključiti na listu „strateških sirovina“ CRMA. Ovaj potez ne bi bio samo još jedna linija u zakonu. To bi bilo da se EU zalaže za održivu, otpornu budućnost, istovremeno podstičući našu industrijsku konkurentnost, jačajući našu tehnološku prednost i otvarajući radna mesta.
Uključivanje aluminijuma u CRMA otvoriće put za glatku tranziciju ka zelenoj i digitalnoj ekonomiji.
