Puštanjem u rad vetroelektrane Čibuk 2 od 154 MW u septembru 2026. godine, kapacitet vetrokompleksa u južnom Banatu dostigao je 312 MW. Novi projekat nalazi se uz postojeću vetroelektranu Čibuk 1 od 158 MW, a ukupna ulaganja u oba projekta premašuju 500 miliona EUR. Srbija je time pokazala da veliki projekti vetroelektrana mogu da se izgrade, finansiraju i priključe na mrežu. Sledeći izazov je njihovo poslovanje nakon ulaska na tržište električne energije.
Širi program aukcija za obnovljive izvore takođe je pokrenuo značajna ulaganja. Prema podacima EBRD, na prve dve konkurentske aukcije dodeljena je podrška za gotovo 1.300 MW projekata vetroelektrana i solarnih elektrana, među kojima su Pupin i Čibuk 2. Dok su za prvu generaciju projekata glavna pitanja bila dozvole, finansiranje i priključenje na mrežu, za narednu sve veći značaj ima izloženost tržišnim rizicima tokom rada.
Prognoza proizvodnje i trošak odstupanja
Proizvodnja vetroelektrane mora da se prognozira pre isporuke, a balansno odgovorna strana, u skladu sa važećim tržišnim pravilima, snosi posledice razlike između prijavljene i ostvarene pozicije. EMS za 2026. navodi prosečnu cenu balansne energije naviše od 154,174 €/MWh, koja se koristi u određenim obračunima rizika i poravnanja, naspram 136,523 €/MWh u 2025. godini, prema podacima EMS-a. Taj podatak ne predstavlja automatski trošak debalansa za svaku vetroelektranu, ali pokazuje zašto odstupanja od prognoze mogu imati značajne ekonomske posledice.
Projekat može da ostvari godišnju proizvodnju tačno u skladu s pretpostavkama iz finansijskog modela, a da ipak ima velike troškove balansiranja ako se stvarna proizvodnja iz sata u sat često razlikuje od prijavljenog plana. Drugim rečima, godišnja proizvodnja u MWh može biti očekivana, dok neto novčani tok podbacuje. Zbog toga prognoziranje proizvodnje postaje komercijalna funkcija, a ne samo tehnički zadatak.
Na prihod projekta sve više utiču vremenske prognoze, modeli proizvodnje na nivou pojedinačnih turbina, SCADA podaci u realnom vremenu i mogućnost trgovanja unutar dana. Što trgovac pre isteka roka za prijavu pozicija više približi ugovorenu poziciju stvarnoj proizvodnji, to će preostala izloženost debalansu verovatno biti manja. Upravljanje portfeljem više obnovljivih izvora može da ublaži greške u prognozi kada se odstupanja međusobno potiru. Ta korist, međutim, zavisi od fizičke povezanosti proizvodnje pojedinih projekata.
Vetroelektrane u istoj meteorološkoj oblasti mogu istovremeno odstupiti od plana u istom smeru. Zbog koncentracije značajnih kapaciteta u Vojvodini, to je posebno važno za Srbiju. Sama veličina portfelja zato ne garantuje smanjenje izloženosti debalansu.
Odgovornost za balansiranje u ugovorima
Odgovornost za balansiranje mora biti precizno uređena ugovorom: ko prijavljuje planirane pozicije, ko upravlja modelom prognoziranja i ko ima ovlašćenje da trguje unutar dana. Ugovor treba da odredi i ko plaća kada se izmerena proizvodnja razlikuje od prijavljene, kao i kako se troškovi balansiranja dele između proizvođača i trgovca. Ti uslovi mogu bitno promeniti ekonomiku PPA ugovora koji na prvi pogled deluju slično.
Transparentnost je naročito važna kada poravnanjem upravlja nezavisni trgovac ili druga balansno odgovorna strana. Vlasnik vetroelektrane treba da može da prati ceo obračunski niz, od prognoze i prijave pozicije do izmerene proizvodnje i poravnanja debalansa. Bez toga, trošak odstupanja postaje teško proverljiva komercijalna stavka.
Fleksibilnost i procena rizika
Razvoj tržišnih mehanizama u Srbiji može otvoriti i nove mogućnosti. EMS nabavlja pomoćne usluge i sprovodi balansiranje koje obuhvata rezerve povezane s regulacijom frekvencije i aktivaciju balansne energije. Za vetroelektrane povezane sa skladištenjem energije, fleksibilne portfelje i agregatore koji ispunjavaju potrebne uslove, dugoročna mogućnost je da, osim što stvaraju potrebu za balansiranjem, pružaju deo fleksibilnosti potrebne sistemu. Za to su neophodni tehnička kvalifikacija, sistemi upravljanja i jasna tržišna pravila.
Promena je potrebna i u finansiranju projekata: troškove balansiranja više ne bi trebalo tretirati kao malu, uopštenu pretpostavku o operativnim rashodima. Kreditori treba da razmotre istorijsku raspodelu grešaka u prognozi, trgovinske aranžmane, kvalitet pružaoca usluge prognoziranja i ugovornu raspodelu odgovornosti za debalans. Procena treba da obuhvati i periode u kojima se istovremeno javlja više nepovoljnih faktora.
Vetroelektrana može proizvoditi manje od prognoziranog upravo kada balansna energija naviše postane skupa. Obrnuto, proizvodnja veća od očekivane može se javiti u periodu regionalnog viška energije i niskih cena. Rizik zato nije simetričan, pa integracija u tržište dobija značaj uporediv sa samom proizvodnjom.
Srbija je već pokazala da vetroelektrane mogu privući međunarodne investitore i finansiranje bez prava regresa prema sponzorima. Naredna konkurentska prednost zavisiće od efikasnog upravljanja tim projektima na sve likvidnijem, nestabilnijem i regionalno povezanijem tržištu električne energije. Izazov više nije samo proizvesti električnu energiju iz vetra, već promenljivu proizvodnju pretvoriti u predvidiv novčani tok.
