Potražnja domaće proizvodnje može podržati ulaganja u obnovljive izvore i obezbediti stabilnije troškove električne energije, ali vrednost ugljenika iz PPA ugovora zavisi od proizvoda koji se izvozi i od pravila o emisijama koja se na njega primenjuju.
Razvojni programeri obnovljivih izvora u Srbiji i Crnoj Gori imaju drugi put ka evropskoj industrijskoj tražnji pored izvoza električne energije preko granice u EU: prodaju električnu energiju lokalnim fabrikama koje snabdevaju evropske kupce. Za projekat koji traži dugoročnu osnovu prihoda, domaći industrijski PPA može obezbediti pouzdanog kupca i smanjiti izloženost troškovima isporuke preko granice.
Međutim, investiciona vrednost mora se graditi na kreditnoj sposobnosti proizvođača, njegovoj potrošnji električne energije i spremnosti da plati. Široko obećanje nižih CBAM troškova nije pouzdana zamena. Uticaj kupljene obnovljive električne energije na obračun graničnog ugljenika za proizvod razlikuje se znatno između industrijskih sektora.
Kupci u čeliku i aluminijumu mogu imati snažne razloge da obezbede obnovljivu električnu energiju čak i kada promena kupljene električne energije ne smanjuje njihovu postojeću obavezu za CBAM sertifikate. PPA poslovni slučaj mora da identifikuje korist koju zaista isporučuje.
Izvezeni proizvod određuje vrednost ugljenika
Prodaja električne energije u Srbiji ili Crnoj Gori sama po sebi ne predstavlja uvoz električne energije u EU. Kada fabrika kasnije izvozi obuhvaćenu robu, relevantna analiza odnosi se na ugrađene emisije te robe. Carinska klasifikacija i metodologija proizvodnje određuju da li kupovina električne energije menja emisije koje EU deklarant mora da prijavi i finansira.
Prema važećem konačnom režimu, obuhvaćena gvožđe, čelik i aluminijum dobra navedena u Aneksu II procenjuju se na osnovu direktnih emisija. Prelazak sa jednog spoljnog dobavljača električne energije na drugog ne dovodi automatski do smanjenja obaveze za CBAM sertifikate. Emisije povezane sa električnom energijom mogu ostati značajne u korporativnom ili izveštavanju kupaca, ali se taj širi otisak ne može zameniti zakonskim obračunom.
Za proizvođača čelika ili procesora aluminijuma, neposredni CBAM rad zato uključuje razumevanje proizvodnih granica, relevantnih direktnih emisija i tretman ulaznih prekursora. Obnovljivi PPA ne uklanja emisije ugrađene u kupljeni feedstock. Promene peći, goriva ili proizvodnih ruta mogu imati različite efekte i zahtevaju sopstvenu procenu.
Obuhvaćeni cement i đubriva proizvodi uključuju indirektne emisije, zbog čega izvori električne energije mogu biti značajniji u CBAM obračunu. Priznavanje i dalje zavisi od primenljivih kriterijuma stvarne vrednosti, evidencija i metode alokacije. Posebna pravila za indirektne emisije električne energije treba primeniti na okolnosti konkretnog postrojenja; zahtevi za isporuku na granici za električnu energiju koja se izvozi kao roba ne smeju se jednostavno preneti na domaći ugovor.
Za proizvođače cementa i đubriva, svako priznato smanjenje indirektnih emisija i dalje ostavlja procesne i druge relevantne emisije u obračunu proizvoda. Njegova vrednost zavisi od potrošene električne energije i ukupne CBAM obaveze.
Uštede energije i tvrdnje o ugljeniku traže odvojene cene
Najjači domaći PPA slučaj može početi od nabavke električne energije. Proizvođač može dugoročnim ugovorom da poboljša preglednost budžeta, diverzifikuje nabavku i obezbedi dogovoren udeo obnovljivog izlaza. Proizvođač električne energije može dobiti identifikovanog kupca čija potražnja podržava ulaganja. Ove koristi zavise od formule cene i profila isporuke, a ne od korišćenja „zelene“ oznake.
Fiksna cena smanjuje izloženost rastu cena, ali može premašiti tržišnu cenu na spotu kada cene padaju. Indeksacija, podovi i ograničenja dele te rizike na različite načine. Strane treba da usklade strukturu sa svojim operativnim novčanim tokovima.
Račun proizvođača za električnu energiju i svaka tvrdnja o koristima po osnovu ugljenika treba modelovati odvojeno. Kao jednostavna ilustracija, ušteda od 5 EUR/MWh na 80 GWh potrošnje poboljšala bi godišnje troškove energije za 400.000 EUR, pre pratećih naknada. Taj proračun uspostavlja korist na nivou troškova energije. Sam po sebi ne govori ništa o CBAM sertifikatima povezanim sa izvozom proizvođača.
Obnovljivi atributi mogu doneti dodatnu vrednost kada kupci prepoznaju dogovoreni način izveštavanja. Garancije porekla i drugi sertifikati mogu podržati precizirane tvrdnje o objavljivanju, u skladu sa primenljivim okvirom, ali ne uspostavljaju automatski CBAM podobnost. Ugovor treba da opiše atribute koji se prenose i nameravanu tvrdnju, kako bi kupac mogao da proceni tu vrednost zajedno sa fizičkom cenom električne energije.
To pruža priliku komunalnim preduzećima kao što su EPS i EPCG, kao i nezavisnim snabdevačima, da razviju preciznije industrijske ponude. Snabdevanje energijom, balansiranje, isporuka sertifikata i informacije o emisijama specifičnim za proizvod obavljaju različite funkcije. Transparentno određivanje cena pomaže proizvođaču da odluči koje elemente mu treba i sprečava da obećana regulatorna ušteda preuzme ceo teret transakcije.
Kreditna sposobnost i operativni obrasci oblikuju finansiranje
Domaći industrijski kupac uklanja deo troškova vezanih za granicu, ali uvodi sopstvene rizike. Potražnja fabrike može opasti usled proizvodnje, održavanja ili slabog portfelja porudžbina. Obnovljivi projekat i dalje snosi troškove finansiranja i operativne troškove u tim periodima. Zbog toga će zajmodavci pažljivo razmatrati minimalne obaveze kupovine, aranžmane obezbeđenja i šta se dešava ako kupac zatvori proizvodnu liniju.
Podjednako je važan profil izlaza. Solarna instalacija može dobro da se uklopi u dnevnu potražnju fabrike, ali loše u proces koji zahteva stabilnu električnu energiju tokom noći. Vetar može diverzifikovati snabdevanje, ali ne mora automatski da prati industrijsku potražnju. PPA mora da objasni ko kupuje manjkove, ko prodaje višak i ko snosi troškove neuravnoteženja, umesto da te usluge ostanu skrivene u jednoj tarifnoj stavci.
Dužina trajanja ugovora zahteva sličan balans. Proizvođač može tražiti prihod tokom perioda dovoljno dugog da podrži zaduživanje, dok proizvođač električne energije suočen sa kraćim prodajnim ciklusima i neizvesnim tehnološkim potrebama. Kreditna podrška, fleksibilnost obima i dogovorena naknada za prevremeni raskid mogu pomoći da se usklade ti interesi. Preterane obaveze prema slabijem industrijskom partneru mogu na papiru izgledati zaštitnički, ali nuditi malo vrednosti za naplatu.
Za zajmodavca, ispravna uporedna osnova je između prihoda iz domaćeg i izvoznog poslovanja, prilagođenih riziku. Italijanski ili mađarski kupac može ponuditi viši referentni nivo, ali može tražiti dodatne obaveze isporuke i dokumentaciju o ugljeniku. Lokalni industrijski kupac može plaćati manje, ali može nuditi jednostavniji put i pogodniji profil opterećenja. Nijedna komercijalna struktura nije inherentno bolja bez pregleda stvarnih partnera i uslova.
Dokazi i alokacija čuvaju komercijalnu korist
U slučaju da fabrika traži priznato poboljšanje po osnovu indirektnih emisija, njene proizvodne evidencije moraju povezati relevantne podatke o električnoj energiji sa odgovarajućom robom. To zahteva dogovoren tok podataka između proizvođača, snabdevača, proizvođača i verifikatora. EU kupac ili deklarant takođe mora da ima pristup rezultatima verifikovanih informacija na vreme kako bi ispunio svoje obaveze.
Inženjeri na lokaciji mogu održavati brojila, usaglašavati potrošnju i organizovati evidencije pre verifikacije. Njihova pomoć podržava tok dokaza, dok akreditovani verifikator zadržava odgovornost za nezavršni zaključak.
Proizvođač koji snabdeva i domaće fabrike i uvoznike električne energije iz EU mora da obezbedi kontrolisanu alokaciju između ta dva kanala. Ugovori treba da identifikuju ugovorene količine i pripadajuće atribute, uz dogovoren tretman viška i manjka. Fleksibilnost da se izabere bolji tržišni kanal vredna je samo za onaj obim koji proizvođač ostaje ovlašćen da proda; ista količina ne može da podrži suprotstavljene tvrdnje o isporuci ili emisijama.
Za Srbiju i Crnu Goru, industrijski PPA ugovori mogu proširiti potražnju za novim postrojenjima za obnovljive izvore, istovremeno pomažući lokalnim proizvođačima da upravljaju izloženošću troškovima električne energije i zahtevima kupaca. Njihov najjači doprinos finansiranju dolaziće iz merljive vrednosti energije, kredibilnih kupaca i dokaza primerenih izvezenom proizvodu. Kada neposredna CBAM ušteda nije dostupna, investicioni slučaj mora da se oslanja na te druge koristi.
