Mađarska je akumulirala više od 4,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u podzemnim skladištima, čime je obezbedila dovoljne rezerve za pokrivanje približno 96 dana ukupne zimske potrošnje. Time je zemlja zauzela relativno povoljnu poziciju pred početak grejne sezone. Mađarska raspolaže i sa podacima o odnosu postojećih rezervi prema potrebama domaćinstava.
Prema podacima mađarskog Ministarstva privrede i energetike, postojeće rezerve mogle bi da pokriju više od 200 zimskih dana potrošnje gasa u domaćinstvima. To ukazuje na obim skladišnih kapaciteta u odnosu na potrebe stanovništva. U istom izveštajnom okviru navedeno je i kako se uskladištene količine uklapaju u godišnji bilans.
Udeo uskladištenih količina i popunjenost skladišta
Uskladištene količine predstavljaju približno 55% godišnje potrošnje prirodnog gasa u Mađarskoj. Poređenje sa prosekom Evropske unije navodi oko 24%. Dodatno, mađarska podzemna skladišta gasa popunjena su približno 77%.
Popunjenost je iznad proseka Evropske unije, koji iznosi nešto manje od 74%. Zalihe su takođe veće nego u istom periodu prošle godine. Ovi pokazatelji se vezuju za značaj skladišne infrastrukture tokom sezonskog rasta potražnje i nestabilnosti na tržištu gasa.
Skladišni kapaciteti i struktura sistema
Mađarska raspolaže sa približno 6,3 milijarde kubnih metara podzemnih skladišnih kapaciteta u okviru pet skladišta. Navedena su lokacije Hajdúszoboszló, Kardoskút, Pusztaederics, Szőreg i Zsana. Kombinacija kapaciteta i akumuliranih zaliha daje fleksibilnost u upravljanju povlačenjem gasa tokom hladnijih perioda.
Tada potrebe za grejanjem domaćinstava i proizvodnjom električne energije u gasnim elektranama mogu istovremeno da porastu. U tekstu se naglašava da skladišta predstavljaju samo jedan deo mađarskog bilansa snabdevanja gasom. Tokom zime se očekuje dopunjavanje količina povučenih iz skladišta.
Domaća proizvodnja, uvoz i uticaj na tržište električne energije
Očekuje se da će domaća proizvodnja gasa i kontinuirani uvoz dopunjavati količine povučene iz skladišta tokom cele zime. Ova razlika ima komercijalni značaj jer velike zalihe mogu da smanje neposredne rizike po snabdevanje. Istovremeno, ne mora nužno da zaštite potrošače i energetske kompanije od nestabilnosti veleprodajnih cena gasa.
Na regionalnim tržištima električne energije dostupnost gasa utiče na troškove proizvodnje u termoelektranama. Takođe utiče na angažovanje proizvodnih kapaciteta i prekograničnu trgovinu električnom energijom. U tom kontekstu navodi se da ekonomska vrednost rezervi zavisi od zimskih temperatura, dostupnosti uvoza i troškova nadoknade gasa povučenog iz skladišta.
Mađarska ulazi u grejnu sezonu sa većim zalihama gasa nego mnoge druge evropske zemlje. Stvarno trajanje ove zaštite, kako je navedeno, zavisi od potrošnje, a ne samo od procenta popunjenosti skladišta.
