Mađarska planira da do 2040. godine premaši 6 GW instalisanog kapaciteta vetroelektrana kako bi smanjila zavisnost od uvoza električne energije. U okviru tog cilja, vlada priprema veliko proširenje kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra. Istovremeno se navodi da se nastoji uravnotežiti proizvodni miks u kojem sve veću ulogu imaju solarna i nuklearna energija.
Ovaj pravac razvoja trebalo bi da predstavlja temeljnu promenu u strukturi obnovljivih izvora energije u Mađarskoj. Zemlja već raspolaže sa gotovo 9 GW instalisanog solarnog kapaciteta, dok je energija vetra i dalje slabo zastupljena. Kapacitet vetra iznosi manje od 350 MW.
Dostizanje cilja za 2040. zahtevalo bi povećanje kapaciteta vetroelektrana više od 17 puta u odnosu na sadašnji nivo. U tom kontekstu, Mađarska uprava za energetiku i komunalne usluge (MEKH) pokrenula je konkurentski postupak za razvoj novih vetroelektrana. Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar 2026. godine.
Uvoz i premija na veleprodajnom tržištu električne energije
Obnovljeno interesovanje Mađarske za proizvodnju energije iz vetra povezano je sa sigurnošću snabdevanja električnom energijom i izloženošću uvozu. Iako su ulaganja u solarnu energiju značajna, zemlja i dalje u velikoj meri zavisi od uvoza električne energije kada domaća proizvodnja nije dovoljna da zadovolji potražnju.
Za isporuku električne energije 14. oktobra, prognozirani uvoz Mađarske dostigao je približno 2.024 MW. Ukupna potrošnja iznosila je 5.086 MW, pa se očekivalo da će uvoz pokriti gotovo 40% potražnje za električnom energijom.
Na mađarskom veleprodajnom tržištu električne energije trgovalo se uz značajnu premiju u odnosu na Nemačku. To se pripisuje regionalnim uslovima ponude i značaju dostupnosti prekogranične električne energije.
Profil proizvodnje vetra i uloga nuklearne energije
Veća domaća proizvodnja iz vetra mogla bi da pomogne u smanjenju izloženosti, posebno tokom perioda kada je proizvodnja iz solarnih elektrana ograničena. Proizvodnja iz vetra ima drugačiji profil od solarne energije. Može doprineti proizvodnji električne energije tokom večernjih, noćnih i zimskih perioda, uz napomenu da stvarni nivo zavisi od vremenskih uslova.
Vlada dodatne domaće proizvodne kapacitete posmatra i kao zaštitu od spoljnih energetskih šokova. Mađarski elektroenergetski sistem ranije se suočavao sa ograničenjima povezanima sa niskim vodostajem Dunava, što je uticalo na rad nuklearnih proizvodnih kapaciteta i ukazalo na ranjivost sistema koji se oslanja na koncentrisane proizvodne kapacitete.
Nuklearna energija ostaje centralni deo dugoročne strategije zemlje, pri čemu se produženje radnog veka postojeće nuklearne elektrane Paks smatra prioritetom. Zbog toga se očekuje da će razvoj energije vetra dopunjavati nuklearnu proizvodnju i rastući solarni sektor, a ne da ih zameni.
Mreža, dozvole i finansijski rizici za investitore
Za investitore i razvijače projekata, obim predloženog programa mogao bi da stvori značajno tržište za vetroturbine, priključenje na elektroenergetsku mrežu, projektno finansiranje i prateću infrastrukturu. Ostvarivanje cilja za 2040. međutim zahteva ubrzavanje procedura za izdavanje dozvola. Takođe je potrebno obezbediti odgovarajući pristup elektroenergetskoj mreži i dugoročne ugovore o prodaji električne energije koji mogu da podrže investicije.
Kao dodatni izazov navodi se razvoj vetroelektrana u uslovima sve više tržišno zasnovanog poslovnog modela. Ulaganja u obnovljive izvore sve više su izložena kretanju veleprodajnih cena i riziku prihoda od direktnog plasmana električne energije na tržištu.
S obzirom na to, širenje kapaciteta energije vetra u Mađarskoj moglo bi da smanji zavisnost od uvoza električne energije. Uspeh programa zavisiće podjednako od raspoloživih kapaciteta prenosne mreže i regulatornog okvira za ulaganja, kao i od dostupnosti resursa obnovljive energije.
