Cene električne energije širom jugoistočne Evrope naglo su porasle za ponedeljak, 12. oktobar, usled oporavka potražnje nakon vikenda i prognoziranog pada proizvodnje iz vetra. Cene u Srbiji premašile su 230 €/MWh, dok su se Mađarska, Rumunija i Bugarska približile nivou od 235 €/MWh.
Rast cena povećao je troškove nabavke za snabdevače i industrijske kupce, dok su terminski ugovori ukazivali na očekivanja trgovaca da će se visoke cene električne energije zadržati i nakon ponedeljka. Mađarski ugovor za 42. nedelju dostigao je 244,50 €/MWh, dok je cena za 43. nedelju bila gotovo identična i iznosila 244 €/MWh.
Prosečna dnevna cena na srpskom tržištu SEEPEX porasla je za 45,20 €/MWh, na 230,76 €/MWh, čime se našla svega 4,12 €/MWh ispod Mađarske. Na crnogorskom tržištu BELEN cena je porasla za 43,10 €/MWh, na 208,46 €/MWh, uz zadržavanje znatnije razlike od 26,42 €/MWh u odnosu na mađarsko referentno tržište.
Dva tržišta tako su ušla u radnu nedelju sa različitim uslovima nabavke. Srbija se trgovala po cenama bliskim najskupljim tržištima u regionu, dok je Crna Gora, uprkos značajnom dnevnom rastu, ostala jeftinija od većine susednih berzi.
Bugarska berza IBEX zabeležila je najvišu prosečnu cenu u regionu, od 235,50 €/MWh, uz rast od 60,30 €/MWh. Rumunski OPCOM sledio je sa 235,29 €/MWh, što predstavlja povećanje od 59,20 €/MWh, dok je cena na mađarskoj berzi HUPX porasla za 48,80 €/MWh, na 234,88 €/MWh.
Razlika između ova tri tržišta bila je manja od 1 €/MWh, ostavljajući malo prostora za trgovačke marže zasnovane isključivo na razlikama u dnevnim prosečnim cenama. Satni cenovni rasponi i raspoloživost prenosnih kapaciteta određivali bi da li su pojedinačne prekogranične transakcije i dalje isplative.
Cene su porasle i na drugim tržištima. Hrvatska je dostigla 226,98 €/MWh, a Slovenija 224,94 €/MWh, uz rast od po 53,30 €/MWh. Grčka je zabeležila povećanje od 58,90 €/MWh, na 218,04 €/MWh. Cena u Albaniji porasla je umerenije, na 222,35 €/MWh, dok je Severna Makedonija ostala najjeftinije tržište u regionalnom poređenju, sa 198,47 €/MWh, uprkos rastu od 7,60 €/MWh.
Glavna promena u odnosu ponude i potražnje ogledala se u istovremenom rastu potrošnje i smanjenju proizvodnje iz vetra.
Prognozirana prosečna potražnja na tržištima obuhvaćenim izveštajem, uključujući Mađarsku i jugoistočnu Evropu, porasla je za 3.605 MW, na 30.588 MW, što je približno 13,4% više nego u nedelju. Istovremeno, prognozirana proizvodnja iz vetra pala je za 2.358 MW, na 1.397 MW, odnosno za gotovo 63%.
Očekivalo se da će solarna proizvodnja porasti za 1.219 MW, na 4.379 MW, čime bi se ublažio deo pada proizvodnje iz vetra. Ipak, kombinovana proizvodnja iz vetra i solarnih elektrana smanjila se za oko 1.139 MW. U kombinaciji sa rastom potražnje, to je značilo da bi, u slučaju ostvarenja prognoza, približno 4.744 MW dodatnog snabdevanja moralo da bude obezbeđeno iz drugih izvora proizvodnje ili uvozom u odnosu na nedelju.
Neto uvoz električne energije u regionu povećan je za svega 300 MW, na 3.719 MW. Uvoz preko praćenih pravaca iz Austrije preko Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji porastao je za 395 MW, na 3.140 MW. Ovi podaci ukazuju na to da dodatni uvoz sam po sebi nije bio dovoljan da nadoknadi promene u potražnji i raspoloživosti energije iz obnovljivih izvora, čime je povećana potreba za proizvodnjom iz drugih izvora.
Međutim, rast cena bio je izraženiji i izvan jugoistočne Evrope. Prosečna dnevna cena na nemačkom tržištu porasla je za 74,90 €/MWh, na 197,23 €/MWh, što je više od dnevnog rasta u Mađarskoj. Zbog toga se cenovna premija Mađarske u odnosu na Nemačku smanjila za 26,10 €/MWh, na 37,65 €/MWh, iako je električna energija u Mađarskoj poskupela.
Ova razlika važna je za trgovce: apsolutni rast cene ne znači nužno i povećanje regionalne cenovne premije ili pogoršanje zagušenja na mreži. Dnevni proseci pokazuju smanjenje cenovne razlike između Mađarske i Nemačke, ali ne mogu da utvrde stanje na pojedinačnim granicama ili tokom određenih sati.
Terminska tržišta ukazivala su na izraženiju regionalnu premiju. Razlika između mađarske i nemačke cene za 42. nedelju povećana je na 75,50 €/MWh, dok je za 43. nedelju dostigla 70 €/MWh. Cena mađarske električne energije za novembar porasla je za 4,50 €/MWh, na 231,50 €/MWh.
Cene gasa dodatno su pojačale troškovni pritisak. Cena gasa na austrijskom čvorištu CEGH iznosila je 80,80 €/MWh, dok je cena novembarskog ugovora porasla za 2,50 €/MWh, na 83 €/MWh. Cena emisionih jedinica ugljenika ostala je nepromenjena, na 86,94 evra po toni.
Za kupce u Srbiji, neposredni rizik ogledao se u cenama električne energije koje su se približile nivoima u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Crna Gora zadržala je značajnu cenovnu prednost, ali je ponedeljni rast pokazao koliko brzo troškovi nabavke mogu da porastu kada se sa početkom radne nedelje obnovi potražnja, a proizvodnja iz vetra oslabi.
