Rumunski gasni projekat Mintia, instalisane snage 1,7 GW, dostigao je fazu prvog paljenja turbine, čime je jedna od najvećih novih investicija u termoenergetske kapacitete u Jugoistočnoj Evropi ušla u fazu puštanja u rad. To se dešava u trenutku kada se Rumunija suočava sa zastojima u radu nuklearnih elektrana, visokim uvozom električne energije i naglim rastom cena u večernjim satima.
Prva gasna turbina pokrenuta je 8. oktobra, što predstavlja značajnu tehničku prekretnicu za projekat koji razvija kompanija Mass Global Energy Rom na lokaciji nekadašnje termoelektrane na ugalj Mintia.
Vrednost ove privatne investicije premašuje 1,2 milijarde evra.
Dve gasne turbine obezbeđivaće približno 1,1 GW snage, dok je planirano da kompletno postrojenje u kombinovanom ciklusu dostigne oko 1,7 GW instalisanog kapaciteta.
Prvo paljenje turbine ne znači da je elektrana spremna za komercijalni rad. Pre nego što proizvodni kapaciteti postanu dostupni tržištu, potrebno je sprovesti dodatna ispitivanja, sinhronizaciju sa elektroenergetskom mrežom i prve isporuke električne energije.
Zavisnost od uvoza jača ekonomsku opravdanost projekta
Ova prekretnica u procesu puštanja elektrane u rad dolazi u posebno izazovnom periodu za rumunski elektroenergetski sistem.
Oba nuklearna reaktora u elektrani Černavoda bila su van pogona, čime je iz sistema povučeno približno 1,36 GW bazne proizvodnje.
Rumunija se zbog toga u velikoj meri oslanjala na uvoz električne energije, dok su cene na tržištu za dan unapred u više navrata premašivale 200 €/MWh, a večernje cene rasle iznad 300 €/MWh.
Kada bude puštena u rad, elektrana Mintia mogla bi značajno da promeni takav odnos ponude i potražnje.
Postrojenje će obezbediti upravljivu proizvodnju električne energije, sposobnu da odgovori na vršna opterećenja i nadoknadi periode slabije proizvodnje iz vetroelektrana, solarnih elektrana i hidroelektrana.
Očekuje se i da konfiguracija kombinovanog ciklusa omogući veću efikasnost u poređenju sa starijim gasnim i termoelektranama na ugalj.
Za Rumuniju ova investicija predstavlja pomak od oslanjanja na zastarele termoenergetske kapacitete i uvoz električne energije ka razvoju savremenih domaćih izvora koji mogu da obezbede veću fleksibilnost sistema.
Snabdevanje gasom postaje sledeće strateško pitanje
Elektrana Mintia stvoriće i značajnu dodatnu potražnju za prirodnim gasom.
Time raste značaj domaćih rumunskih izvora gasa, uključujući projekat Neptun Deep u Crnom moru, od kojeg se očekuje da počne proizvodnju 2027. godine.
Kombinacija nove domaće proizvodnje gasa i savremenih gasnih elektrana mogla bi da unapredi energetsku sigurnost Rumunije i smanji njenu izloženost uvozu električne energije iz regiona.
Međutim, za kreditore i trgovce električnom energijom, komercijalna vrednost elektrane Mintia zavisiće od cena gasa, troškova emisija ugljen-dioksida, efikasnosti postrojenja i broja sati tokom kojih će rad biti profitabilan.
Elektrana će poslovati na tržištu na kojem sve veći uticaj imaju jeftina solarna energija tokom podneva i skupa električna energija u večernjim satima.
Zbog toga će fleksibilno upravljanje proizvodnjom, a ne neprekidan rad u baznom režimu, biti ključno za ekonomsku održivost projekta.
Mintia još nije počela da isporučuje električnu energiju u mrežu, ali prvo paljenje turbine približava Rumuniju trenutku kada bi deo izgubljene stabilne proizvodnje mogao da nadoknadi savremenim postrojenjem koje ima potencijal da utiče i na regionalne cene električne energije.
