Veleprodajne cene električne energije u Srbiji pale su gotovo 25% za isporuku u subotu, usled smanjene potrošnje tokom vikenda, dok su Rumunija, Bugarska i Crna Gora ostale iznad 230 €/MWh. Ovakva kretanja ukazuju na sve izraženije razlike između tržišta Zapadnog Balkana i zemalja koje se suočavaju sa smanjenom proizvodnjom iz nuklearnih elektrana.
Referentna cena električne energije za dan unapred na srpskoj berzi SEEPEX pala je za 58,94 €/MWh, na 181,02 €/MWh, čime je poništen veliki deo naglog rasta zabeleženog u petak.
Cena na rumunskoj berzi OPCOM smanjena je za svega 21,32 €/MWh, na 233,88 €/MWh, dok je u Bugarskoj ostala blizu 233,40 €/MWh. U Crnoj Gori je, nasuprot tome, porasla na 232,04 €/MWh.
U Severnoj Makedoniji cena je pala na 192,91 €/MWh, dok je u Sloveniji prosečno iznosila oko 203,22 €/MWh.
Razlika između cena u Srbiji i Rumuniji proširila se na gotovo 53 €/MWh, iako su oba tržišta imala koristi od smanjene potrošnje tokom vikenda.
Ovakva odstupanja ukazuju na strukturne probleme u snabdevanju, a ne samo na promene u potražnji.
Rumunija i dalje posluje bez proizvodnje iz dva nuklearna reaktora u elektrani Černavoda, čime je iz sistema povučeno približno 1,36 GW stabilnih proizvodnih kapaciteta.
U Bugarskoj je šesti blok nuklearne elektrane Kozloduj, snage oko 1 GW, ušao u planirani remont 8. oktobra, dok je peti blok i dalje izložen ograničenjima usled niskog vodostaja Dunava.
Ova ograničenja smanjila su raspoloživost upravljivih proizvodnih kapaciteta u trenutku kada su dostupnost hidroenergije i proizvodnja vetroelektrana bile nepouzdane.
Solarna energija ublažava podnevnu potražnju, ali večernji nedostatak ponude ostaje
Operativni podaci iz Rumunije pokazali su da je potrošnja oko podneva pala na približno 4,14 GW, dok je domaća proizvodnja dostigla 3,73 GW.
Solarne elektrane doprinele su proizvodnji sa oko 2,05 GW, čime su neto uvoz zemlje smanjen na približno 405 MW.
Ranije tokom jutra, pre nego što je proizvodnja iz fotonaponskih sistema porasla, rumunski uvoz premašivao je 1,5 GW.
Ova promena pokazuje sve značajniju ulogu solarne energije u svakodnevnom bilansu električne energije u Rumuniji.
Međutim, ona istovremeno ukazuje i na ograničenja ovog izvora.
Cene električne energije za dan unapred u Rumuniji kretale su se od oko 138 €/MWh do 342 €/MWh, što pokazuje da smanjena potreba za uvozom tokom podneva nije uklonila rizik od nedostatka električne energije u večernjim satima.
U Srbiji je zabeležen sličan raspon satnih cena, od približno 132 €/MWh do 300 €/MWh, dok su u Bugarskoj i Crnoj Gori dostignuti nivoi od oko 336 €/MWh, odnosno 330 €/MWh.
Ovakva kretanja i dalje jačaju komercijalnu opravdanost ulaganja u baterijske sisteme za skladištenje energije, reverzibilne hidroelektrane i fleksibilne proizvodne kapacitete, čak i kada smanjena potrošnja tokom vikenda obara prosečne cene.
Turska zadržava niže cene, ali ograničenja prenosa otežavaju arbitražu
Prosečna cena električne energije za dan unapred u Turskoj iznosila je približno 56 €/MWh, što je oko 177 €/MWh manje nego u Bugarskoj.
Ovakva razlika ukazuje na ograničenja postojeće prekogranične prenosne infrastrukture.
Dodatne količine električne energije po nižim cenama dostupne su u neposrednoj blizini jugoistočne Evrope, ali ograničeni prenosni kapaciteti sprečavaju da se razlike u cenama u potpunosti smanje.
U Italiji se cena zadržala na oko 220 €/MWh, dok je u Austriji porasla na približno 207 €/MWh, pružajući ograničeno olakšanje skupljim tržištima istočnog dela jugoistočne Evrope.
Za trgovce električnom energijom, poslednja tržišna sesija potvrđuje značaj zaštite od cenovnog rizika prilagođene pojedinačnim tržištima, umesto oslanjanja isključivo na šire evropske referentne cene.
Snabdevač koji je zaštitio svoju poziciju na osnovu srpskih ili nemačkih cena električne energije i dalje može biti izložen znatnim troškovima nabavke u Rumuniji ili Bugarskoj kada ograničenja u prenosu sprečavaju približavanje cena.
Za kreditore, isti uslovi povećavaju značaj projekata koji obezbeđuju upravljive proizvodne kapacitete, skladištenje energije i pouzdan pristup elektroenergetskoj mreži.
Smanjenje cena u subotu pokazuje da niža potražnja može brzo da obori cene na tržištima na kojima postoji dovoljna ponuda. Istovremeno, ono potvrđuje da se Rumunija i Bugarska i dalje suočavaju sa trajnijim problemom: gubitkom stabilnih proizvodnih kapaciteta koje susedna tržišta ne mogu u potpunosti da nadoknade.
