Srpske dan unapred cene električne energije pale su za isporuku 8. oktobra, dok su Mađarska, Bugarska i Crna Gora zabeležile rast, što je dodatno proširilo regionalne razlike u cenama i ostavilo jugoistočnu Evropu izloženu visokim troškovima električne energije uprkos prognozama o snažnijoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.
Cena na mađarskom HUPX-u dostigla je 214,28 evra/MWh, što je 3,50 evra više nego prethodnog dana. Premija u odnosu na Nemačku proširila se na 74,93 evra/MWh, sa oko 18,80 evra/MWh, dok su nemačke cene pale za 52,70 evra, na 139,35 evra/MWh. Ovakvo kretanje pokazuje da se nagli pad cena u Nemačkoj nije pretvorio u uporedivo pojeftinjenje električne energije širom jugoistočne Evrope.
Srbija je zabeležila najveći dnevni pad među obuhvaćenim berzama jugoistočne Evrope, pri čemu je SEEPEX pao za 18,60 evra, na 179,39 evra/MWh, odnosno za oko 9,4%. Time je cena električne energije u Srbiji bila 34,89 evra/MWh niža nego u Mađarskoj i 29,41 evra/MWh niža nego u Crnoj Gori, stvarajući značajan cenovni podsticaj za prekograničnu trgovinu tamo gde je prenosni kapacitet bio dostupan.
Niža cena u Srbiji nije ukazivala na izvozni višak. Prema prijavljenom bilansu električne energije, Srbija je i dalje uvozila u proseku 988 MW, što pokazuje da tržište može ostati zavisno od uvoza i istovremeno imati nižu cenu od susednih berzi. Dnevni prosečni cenovni rasponi takođe ne predstavljaju automatski ostvarive trgovačke marže, jer one zavise od satnih cena, raspoloživog kapaciteta i transakcionih troškova.
Crna Gora je zabeležila suprotan trend. BELEN je porastao za 11,40 evra, na 208,80 evra/MWh, čime se približio cenama u Rumuniji i Bugarskoj, dok se njen diskont u odnosu na Mađarsku smanjio na 5,48 evra/MWh.
Rumunski OPCOM zaključio je trgovanje na 209,45 evra/MWh, uz rast od 0,70 evra, dok je bugarski IBEX porastao za 9,80 evra, na 208,40 evra/MWh. Mađarska, Rumunija, Bugarska i Crna Gora tako su formirale relativno usku grupu tržišta sa cenama iznad 208 evra/MWh.
Albanija je ostala najskuplje tržište jugoistočne Evrope obuhvaćeno izveštajem, sa cenom od 221,53 evra/MWh, nakon rasta od 9,40 evra. Grčka je bila najjeftinija, sa 165,25 evra/MWh, a sledila je Severna Makedonija sa 167,78 evra/MWh. Razlika između Albanije i Grčke dostigla je 56,28 evra/MWh, što ukazuje na značaj pristupa prenosnim kapacitetima između tržišta sa izrazito različitim klirinškim cenama.
Hrvatska i Slovenija zabeležile su pad cena, pri čemu je CROPEX iznosio 200,81 evra/MWh, a BSP 197,10 evra/MWh, što predstavlja pad od 3,50 odnosno 5,10 evra. Italija je pojeftinila za 1,40 evra, na 218,84 evra/MWh, zadržavajući premiju od oko 10 evra/MWh u odnosu na Crnu Goru.
Regionalni fundamenti ukazivali su na veću dostupnost obnovljivih izvora uz umereni rast potrošnje. Prognozirana prosečna potrošnja povećana je za 284 MW, na 29.944 MW. Očekivana proizvodnja iz solarnih elektrana iznosila je 6.118 MW, što je 470 MW više, dok je proizvodnja iz vetra porasla za 959 MW, na 2.319 MW.
Ukupna proizvodnja iz vetra i solarnih elektrana tako je prema prognozama trebalo da poraste za oko 1,43 GW, što je znatno više od rasta potrošnje. Ipak, neto regionalni uvoz smanjen je za 466 MW, na 2.004 MW, dok je uvoz preko koridora Austrija–Slovačka ka Mađarskoj i Sloveniji pao za 542 MW, na 1.528 MW.
Kombinacija nižeg uvoza i šire mađarske premije zaslužuje pažnju, iako sami podaci ne pokazuju da li su divergenciju izazvali smanjena raspoloživost prenosnih kapaciteta, promene u proizvodnji ili satni tržišni uslovi.
Terminske cene takođe su porasle. Mađarska električna energija za 42. nedelju poskupela je za 14 evra, na 216 evra/MWh, dok je novembarski ugovor porastao za 7 evra, na 219,50 evra/MWh. Razlika između mađarske i nemačke cene za novembar proširila se za 2 evra, na 42 evra/MWh, što ukazuje da regionalna premija nije ograničena samo na neposredni dan isporuke.
Gas je dodatno pojačao pritisak. Cena gasa na austrijskom CEGH-u dostigla je 78,93 evra/MWh, uz rast od 1,10 evra, dok je novembarski gas poskupeo za 2,50 evra, na 79,50 evra/MWh. Emisione dozvole EU porasle su za 0,50 evra, na 85,25 evra/t, zadržavajući troškove goriva i emisija za termoelektrane na povišenom nivou.
Za trgovce i industrijske potrošače, najvažniji signal predstavljala je neujednačena raspodela cenovnog olakšanja. Pad cena u Srbiji poboljšao je njenu relativnu poziciju, ali su cene iznad 208 evra/MWh na više susednih tržišta, zajedno sa rastom mađarskih terminskih cena, ostavile region izloženim skupoj električnoj energiji uoči napretka zimskog ugovaranja.
