Cene električne energije širom jugoistočne Evrope pale su za isporuku 30. septembra, jer su prognoze ukazivale na snažniju proizvodnju iz vetra i sunca uz istovremeno nižu potražnju, što je značajno smanjilo potrebu regiona za neto uvozom. Italija je uglavnom odolela ovom trendu, čime je dodatno povećala premiju u odnosu na susedna tržišta.
Cena električne energije za dan unapred na mađarskoj berzi HUPX pala je za 24,50 evra na 145,63 evra/MWh, dok je na rumunskom OPCOM-u smanjena za 25,60 evra na 144,31 evra/MWh. Bugarska je zabeležila najveći apsolutni pad među posmatranim tržištima, pri čemu je cena na berzi IBEX pala za 28 evra na 133,80 evra/MWh.
Prognoza proizvodnje značajno je poboljšana. Prosečna proizvodnja iz vetra trebalo je da poraste za 1.519 MW, na 6.206 MW, dok je solarna proizvodnja povećana za 939 MW, na 5.904 MW. Zajedno, ova dva izvora trebalo je da obezbede 12.110 MW, odnosno oko 42% prognozirane regionalne potrošnje.
Očekivalo se da će potražnja pasti za 353 MW, na 29.112 MW. Kombinacija niže potrošnje i veće proizvodnje iz obnovljivih izvora poklopila se sa padom projektovanog neto uvoza regiona na svega 88 MW, sa 725 MW dan ranije.
Tokovi električne energije ostali su značajni na pojedinim granicama uprkos gotovo izbalansiranoj poziciji regiona. Uvoz preko interkonekcija sa Austrijom i Slovačkom prognoziran je na 1.003 MW, što je za 486 MW manje, dok je neto izvoz ka Italiji povećan za 124 MW, na 1.326 MW.
Cena u Italiji pala je za svega 1,10 evra, na 201,96 evra/MWh, čime je ostala 56,33 evra/MWh iznad Mađarske, u odnosu na približno 32,93 evra/MWh dan ranije. Širenje ove razlike povećalo je cenovni podsticaj za isporuke ka Italiji, iako ostvarene trgovačke marže zavise od pristupa prenosnoj mreži i troškova isporuke.
U okviru jugoistočne Evrope, cene su nastavile da se značajno razlikuju.
Srbija je preko SEEPEX-a ostala najjeftinije posmatrano tržište, sa cenom od 102,94 evra/MWh, što je za 7,10 evra manje i 42,69 evra/MWh ispod Mađarske. Cena na tržištu MEMO u Severnoj Makedoniji pala je za 24,10 evra, na 108,08 evra/MWh, dok je grčki HENEX zabeležio pad od 12,40 evra, na 109,57 evra/MWh.
Cena na crnogorskom tržištu BELEN pala je za 15 evra, na 115,92 evra/MWh, uz zadržavanje diskonta od oko 29,71 evra/MWh u odnosu na Mađarsku. Cena na albanskom tržištu ALPEX, međutim, smanjena je za svega 1,10 evra, na 146,47 evra/MWh, čime se približila mađarskoj ceni i ostala znatno iznad više tržišta na jugu regiona.
Slovenija i Hrvatska ostale su bliže tržištima centralne Evrope sa višim cenama. Cena na slovenačkom BSP-u pala je za 24,90 evra, na 149,11 evra/MWh, dok je hrvatski CROPEX zabeležio pad od 24,80 evra, na 147,98 evra/MWh. Austrija je završila na 155,21 evra/MWh, a Nemačka na 140,75 evra/MWh.
Premija Mađarske u odnosu na Nemačku povećana je na 4,88 evra/MWh, iako su oba tržišta zabeležila značajne padove. Rumunija je trgovala svega 1,32 evra/MWh ispod Mađarske, što ukazuje na znatno veću usklađenost cena nego što je to slučaj sa diskontima zabeleženim u Srbiji, Grčkoj i Severnoj Makedoniji.
Terminske cene su takođe oslabile, ali su i dalje bile znatno iznad poslednjeg mađarskog spot nivoa. Cena mađarske električne energije za 41. nedelju pala je za 7 evra, na 195 evra/MWh, za 42. nedelju smanjena je za 6 evra, na 199 evra/MWh, dok je oktobarski ugovor pojeftinio za 7 evra, na 197,50 evra/MWh.
Oktobarska cena ostala je oko 51,87 evra/MWh iznad spot cene za 30. septembar, što pokazuje da poboljšan bilans obnovljivih izvora tokom dana nije uklonio premiju ugrađenu u kratkoročne terminske ugovore.
Terminski raspon između Mađarske i Nemačke za 41. nedelju povećan je za 11 evra, na 39 evra/MWh, dok je oktobarski raspon blago porastao na 40 evra/MWh. Ova razlika ukazuje da je terminsko tržište nastavilo da uračunava regionalnu premiju uprkos širokom padu apsolutnih cena.
Cene gasa donele su dodatno olakšanje. Cena gasa na austrijskom CEGH-u pala je za 3,10 evra, na 71,64 evra/MWh, dok je grčka cena smanjena za 1,90 evra, na 59,60 evra/MWh. Oktobarski gas pojeftinio je za 3,50 evra, na 71 evro/MWh, dok je ugovor za četvrti kvartal ostao na 74,50 evra/MWh. Cena emisijskih jedinica EU pala je za 0,20 evra, na 85,95 evra po toni.
Podaci za taj dan ukazuju na bolji bilans obnovljivih izvora i smanjenje ukupne zavisnosti od uvoza, ali trajne razlike u cenama čine prekogranični pristup ključnim faktorom za ekonomiku trgovine. Regionalna ponuda bila je blizu nivoa potražnje, dok je Italija i dalje plaćala gotovo 100 evra/MWh više od Srbije, a mađarska cena električne energije za oktobar ostala je blizu 200 evra/MWh.
