Tržišta električne energije „dan unapred“ u jugoistočnoj Evropi snažno su se razišla za isporuku 24. septembra, pri čemu su Mađarska i Rumunija zabeležile najveći rast cena, dok je regionalni neto uvoz porastao iznad 2,3 GW, dok je Srbija zabeležila pad cena, a Grčka ostala najjeftinije među glavnim regionalnim tržištima.
Bazna cena električne energije na mađarskom tržištu HUPX porasla je za 40,30 evra/MWh u odnosu na prethodnu sesiju, na 239,27 evra/MWh, što je najviši nivo u regionu. Rumunija je sledila sa 232,50 evra/MWh, uz rast od 34,60 evra, dok je Bugarska zabeležila rast od 30,00 evra, na 214,98 evra/MWh.
Hrvatska je završila na 212,24 evra/MWh, Albanija na 210,96 evra, Slovenija na 207,33 evra, Crna Gora na 196,29 evra, Srbija na 187,73 evra, a Severna Makedonija na 187,35 evra/MWh.
Kretanje cena bilo je u oštrom kontrastu sa Nemačkom, gde je cena električne energije za dan unapred pala na 138,12 evra/MWh. Time je razlika između Mađarske i Nemačke dostigla 101,15 evra/MWh, dok je Mađarska trgovala 63,68 evra/MWh iznad Grčke, što ukazuje na trajna ograničenja prenosa i sve izraženiju fragmentaciju regionalnih cena.
Pad proizvodnje iz vetra vraća jugoistočnu Evropu ka uvozu
Fizički bilans se pogoršao uprkos većoj proizvodnji iz solarnih elektrana.
Očekivana ukupna potrošnja električne energije u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi iznosila je 29.381 MW, oko 305 MW više nego dan ranije, dok je regionalni neto uvoz povećan za 806 MW, na 2.378 MW. Uvoz iz glavnih tržišta centralne Evrope porastao je na 2.157 MW, što predstavlja povećanje od 464 MW.
Najveća promena zabeležena je kod obnovljivih izvora energije.
Regionalna proizvodnja iz solarnih elektrana povećana je za oko 1,3 GW, ali je proizvodnja iz vetroelektrana pala za više od 2,2 GW, zbog čega je sistem postao zavisniji od uvoza uprkos snažnoj dnevnoj proizvodnji iz fotonaponskih elektrana.
Pad proizvodnje iz vetra bio je posebno značajan van perioda najveće solarne proizvodnje, kada je raspoloživa proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjena upravo u vreme kada je potrošnja električne energije ostala visoka.
Ukupna regionalna proizvodnja ostala je ispod nivoa potrošnje, zbog čega je veći deo tražnje morao da bude pokriven prekograničnim tokovima električne energije.
Mađarska postaje regionalna tačka manjka električne energije
Mađarska je ostala jedan od najvećih neto uvoznika u regionu, sa prosečnim uvozom od 1.372 MW, u odnosu na 1.206 MW dan ranije.
Domaća potrošnja porasla je na 4.711 MW, dok je proizvodnja smanjena na oko 3.339 MW.
Mađarska je uvozila električnu energiju iz nekoliko susednih tržišta, istovremeno nastavljajući izvoz prema Hrvatskoj i Sloveniji, čime je dodatno potvrđena njena uloga tranzitnog čvorišta i jednog od glavnih tržišta koja formiraju regionalne cene.
Satni profil HUPX-a pokazao je da je manjak električne energije bio koncentrisan van perioda solarne proizvodnje.
Minimalna satna cena u Mađarskoj ostala je visoka i iznosila 151,10 evra/MWh, dok je večernji maksimum dostigao 403,90 evra/MWh u 19. satu. Prosečna cena u periodu vršnog opterećenja porasla je na 223,20 evra/MWh, dok je električna energija van vršnog opterećenja prosečno koštala 255,40 evra/MWh.
Kontrast sa Nemačkom bio je posebno izražen, pri čemu znatno jeftinija nemačka električna energija tokom dana nije mogla u potpunosti da se odrazi na niže mađarske cene zbog ograničenja prenosnog kapaciteta i vremenskog rasporeda regionalne potrošnje.
Srbija beleži odvajanje cena naniže uprkos neto uvozu
Srbija je predstavljala glavni izuzetak u odnosu na širi rast cena.
Cena na SEEPEX-u pala je za 8,30 evra/MWh, na 187,73 evra/MWh, čime je Srbija bila više od 51 evro/MWh ispod Mađarske.
Severna Makedonija trgovala je po sličnoj ceni od 187,35 evra/MWh, dok je Crna Gora zabeležila rast od gotovo 30 evra, na 196,29 evra/MWh.
Srbija je ipak ostala neto uvoznik električne energije. Zemlja je nastavila da povlači električnu energiju iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bugarske i Severne Makedonije, dok je istovremeno slala električnu energiju na sever, prema Mađarskoj.
Time je formiran važan komercijalni obrazac: Srbija se našla između jeftinije ponude sa juga i zapada i znatno skupljeg mađarskog tržišta.
Satne cene u Srbiji ostale su volatilne. Cena na SEEPEX-u pala je na oko 80 evra/MWh tokom dana, pre nego što je u večernjim satima porasla na približno 350 evra/MWh.
Ovaj obrazac ponovo je ukazao na sve veću razliku u vrednosti između podnevne proizvodnje iz obnovljivih izvora i električne energije tokom večernjih sati.
Bugarska snabdeva Rumuniju dok se istočni koridor zaoštrava
Bugarska je dodatno ojačala poziciju jednog od glavnih izvoznika električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Neto izvoz povećan je na oko 1.453 MW, pri čemu su značajne količine električne energije usmerene prema Rumuniji.
Rumunija je dodatno ušla u deficit, što je pomoglo da cena na OPCOM-u dostigne 232,50 evra/MWh, svega oko 6,77 evra/MWh ispod Mađarske.
Rezultat je dodatno naglasio značaj trgovinskog koridora Bugarska–Rumunija–Mađarska tokom perioda istovremenog pogoršanja elektroenergetskih bilansa Rumunije i Mađarske.
Kombinacija nuklearne, termoenergetske i proizvodnje iz obnovljivih izvora u Bugarskoj i dalje obezbeđuje značajan višak za izvoz, ali snažna regionalna tražnja za tom električnom energijom istovremeno se odrazila i na više cene u Bugarskoj.
Grčka ostaje jeftina dok solarna proizvodnja obara dnevne cene
Grčka je predstavljala najjaču protivtežu visokim cenama na severu jugoistočne Evrope.
Cena na HENEX-u iznosila je 175,59 evra/MWh, oko 64 evra/MWh manje nego u Mađarskoj, dok je Grčka istovremeno ostala neto izvoznik električne energije.
Satna struktura cena bila je značajnija od dnevnog proseka.
Cene električne energije u Grčkoj pale su na nulu tokom perioda najveće solarne proizvodnje u sredini dana, dok je prosečna cena u periodu vršnog opterećenja ostala značajno ispod mađarskog nivoa. Cene su zatim naglo porasle van perioda solarne proizvodnje.
Ovaj obrazac pokazuje sve izraženiju strukturnu podelu koja se pojavljuje u jugoistočnoj Evropi.
Južna tržišta sa brzo rastućom solarnom proizvodnjom mogu imati veoma niske ili nulte cene tokom sredine dana, dok severna tržišta ostaju skupa tokom jutarnjih i večernjih sati zbog ograničenog prenosnog kapaciteta, manje proizvodnje iz obnovljivih izvora i veće potrebe za uvozom.
Fjučers tržište održava premiju Mađarske
Trgovanje na tržištu terminskih ugovora takođe je odražavalo zategnut bilans Mađarske.
Mađarski ugovor za 40. nedelju porastao je na 190 evra/MWh, dok je za 41. nedelju dostigao 199 evra/MWh. Razlike između terminskih cena Mađarske i Nemačke dodatno su proširene, što ukazuje na očekivanje trgovaca da bi cenovna razdvojenost između tržišta centralne Evrope mogla da se zadrži i nakon neposredne sesije „dan unapred“.
Tržište za 24. septembar stoga manje ukazuje na jedinstvenu nestašicu električne energije u jugoistočnoj Evropi, a više na sve veću premiju za lokaciju, prenosni kapacitet i fleksibilnost po satima.
Solarna električna energija postaje sve dostupnija tokom sredine dana, posebno na južnim tržištima. Komercijalna vrednost sve više se pomera ka sposobnosti da se ta energija uskladišti, proda ili prenese u večernje sate i na deficitarna tržišta sa višim cenama, poput Mađarske.
Za regionalne trgovce, baterijski sistemi, fleksibilna proizvodnja i prekogranični prenosni kapacitet postaju sve značajniji kako se razlika između jeftinih solarnih sati i skupe večernje potrošnje nastavlja da povećava.
