Nedavni popust u ceni električne energije Srbije u odnosu na Mađarsku gotovo je nestao, pri čemu je cena na berzi SEEPEX porasla na 195,99 evra/MWh, dok je na mađarskom HUPX-u pala na 198,98 evra/MWh, čime je razlika između dva tržišta smanjena na svega 2,99 evra/MWh.
Samo dva dana ranije, električna energija u Srbiji trgovala se po ceni oko 41 evro/MWh nižoj nego u Mađarskoj.
Ovo brzo približavanje cena pokazuje koliko regionalne mogućnosti za trgovinu mogu brzo da nestanu usled promena domaćeg bilansa, proizvodnje iz obnovljivih izvora i prekograničnih tokova električne energije.
Cena na SEEPEX-u porasla je za oko 18,2 evra/MWh za isporuku 23. septembra.
Na rast su posebno uticali skupi sati van vršnog opterećenja, pri čemu je prosečna cena električne energije u Srbiji u periodima van vršnog opterećenja dostigla oko 211,8 evra/MWh, čak i dok je cena u periodu vršnog opterećenja beležila pad.
To predstavlja neuobičajenu strukturu cena.
Električna energija van vršnog opterećenja obično je jeftinija od struje u periodima najveće potrošnje, ali periodi ograničene ponude tokom noći ili u ranim jutarnjim satima mogu preokrenuti taj odnos.
Arbitražni prostor brzo se zatvara
Razlika između cena u Srbiji i Mađarskoj komercijalno je značajna jer su dva tržišta direktno povezana, dok je HUPX jedan od glavnih regionalnih pokazatelja cena za trgovce u Srbiji.
Kada se električna energija u Srbiji trguje po znatno nižoj ceni nego u Mađarskoj, raspoloživi prekogranični kapacitet može da stvori značajnu vrednost kroz izvoz.
Pri razlici od svega 3 evra/MWh, veliki deo te mogućnosti nestaje nakon troškova prenosa i troškova trgovanja.
Ovo približavanje cena takođe pokazuje ograničenja pretpostavke da će se električna energija u Srbiji sistematski trgovati po nižim cenama nego na tržištima EU.
Srbija raspolaže značajnim kapacitetima termoelektrana na ugalj i hidroelektrana, uz brzo rastuće kapacitete vetroelektrana i solarnih elektrana, ali se njen elektroenergetski bilans može brzo menjati u zavisnosti od raspoloživosti proizvodnih kapaciteta, hidroloških uslova i potrošnje.
Mađarska se suočava sa sličnom volatilnošću, posebno zbog više od 8 GW solarnih kapaciteta, koji stvaraju velike viškove proizvodnje tokom dana, ali ograničenu fleksibilnost u večernjim satima.
To može da dovede do velikih razlika u cenama jednog dana, a gotovo potpunog izjednačavanja već narednog.
Ovakav razvoj dodatno naglašava značaj fleksibilnih energetskih kapaciteta.
Baterijski sistemi, hidroakumulacije i prekogranični trgovački portfelji mogu da reaguju na promene u satnim i geografskim razlikama u cenama.
Tradicionalne strategije zasnovane na baznoj proizvodnji postaju manje efikasne kada se odnosi između cena menjaju tako brzo.
Spajanje tržišta moglo bi da smanji trajne razlike u cenama
Srbija teži dubljoj integraciji sa evropskim tržištem električne energije i planira spajanje tržišta oko 2028. godine.
Spajanje tržišta trebalo bi da omogući efikasniju raspodelu prekograničnih kapaciteta i smanji deo trajnih razlika u cenama.
To, međutim, neće eliminisati nestašice niti zagušenja na mreži.
Čak i na evropskim tržištima koja su međusobno spregnuta cene mogu značajno da se razlikuju kada je prenosni kapacitet u potpunosti iskorišćen.
Ipak, tržište od 23. septembra predstavlja svojevrsni prikaz budućeg integrisanijeg trgovinskog okruženja.
Srbija i Mađarska praktično trguju električnom energijom po istoj baznoj ceni, nakon što ih je samo dva dana ranije delila razlika veća od 40 evra/MWh.
Za trgovce je poruka jasna.
Na sve volatilnijim tržištima jugoistočne Evrope, geografska prednost u ceni može nestati gotovo jednako brzo kao i prednost zasnovana na razlici između pojedinačnih sati.
