Cene električne energije na dan-unapred tržištu naglo su porasle širom Mađarske i većeg dela jugoistočne Evrope u utorak, pošto je hladnije vreme povećalo potrošnju, proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabila, a uvoz iz Austrije i Slovačke opao.
Mađarska HUPX cena bazne električne energije za dan unapred porasla je za 45,20 evra, na 233,90 evra/MWh, što je bila najviša cena među posmatranim tržištima. Rumunija je sledila sa 231,74 evra/MWh, uz rast od 48,50 evra, dok su Hrvatska i Slovenija zabeležile rast od 69,40 i 75,30 evra, na 225,27 evra/MWh i 223,46 evra/MWh.
Rast cena poklopio se sa regionalnim padom temperature od oko 5 stepeni Celzijusa i povećanjem prognozirane potrošnje za 952 MW, na 29.382 MW. Očekivana proizvodnja iz solarnih elektrana smanjena je za 207 MW, na 4.957 MW, dok je proizvodnja iz vetra pala za 213 MW, na 2.266 MW.
Zatezanje tržišta dodatno je pojačano naglim smanjenjem količine električne energije koja je stizala iz Austrije i Slovačke. Ključni uvoz u Mađarsku i susedna tržišta jugoistočne Evrope smanjen je za 1.425 MW, na 1.502 MW. Ukupan regionalni neto uvoz smanjen je nešto umerenije, za 306 MW, na 1.684 MW, delimično zbog toga što su prekogranični tokovi iz Italije promenjeni za više od 1 GW u odnosu na prethodni dan.
I Nemačka je zabeležila snažan rast cena, pri čemu je cena električne energije za dan unapred porasla za 129,60 evra, na 226,18 evra/MWh. Time je gotovo u potpunosti eliminisana nedavna premija Mađarske u odnosu na nemačko tržište, pa je HU-DE razlika smanjena na 7,73 evra/MWh, sa 92,10 evra/MWh dan ranije.
Istočni deo tržišta jugoistočne Evrope ostao je skup, ali se trgovalo po nižim cenama nego u Mađarskoj. Bugarska je zaključila trgovanje na 211,73 evra/MWh, a Grčka na 211,76 evra/MWh, što predstavlja diskont od oko 22 evra/MWh u odnosu na HUPX. Diskont Rumunije iznosio je svega 2,16 evra/MWh, što ukazuje na zategnutije uslove u povezanom mađarsko-rumunskom području.
Cene na Zapadnom Balkanu bile su znatno niže. Cena na srpskom SEEPEX tržištu porasla je za 30,10 evra, na 177,82 evra/MWh, ali je i dalje bila niža od mađarske za 56,08 evra/MWh. Albanija je dostigla 180,83 evra/MWh, dok je Crna Gora zabeležila pad na 161,31 evra/MWh, a Severna Makedonija na 151,10 evra/MWh, što je bila najniža cena u posmatranom regionu.
Razlika između Mađarske i Severne Makedonije povećala se na gotovo 83 evra/MWh, što ukazuje na nastavak fragmentacije tržišta jugoistočne Evrope uprkos opštem rastu potražnje. Bugarska je ostala značajan regionalni izvoznik, dok su Mađarska, Rumunija, Srbija, Hrvatska i Grčka zadržale pozicije neto uvoznika.
Terminska tržišta nisu u potpunosti pratila skok cena na spot tržištu. Mađarski ugovor za 40. nedelju pojeftinio je za 14 evra, na 183,50 evra/MWh, dok je ugovor za 41. nedelju pao na 197 evra/MWh, a oktobarski ugovor za 10 evra, na 198 evra/MWh. Mađarski kalendarski ugovor za 2026. godinu pojeftinio je za 4 evra, na 149,50 evra/MWh.
Cene energenata takođe su oslabile. Austrijski CEGH gas pojeftinio je za 3,50 evra, na 76,45 evra/MWh, dok je cena gasa u Grčkoj pala za 2,90 evra, na 57,14 evra/MWh. Oktobarski i gasni ugovor za četvrti kvartal oba su pojeftinili za 6,50 evra, na 74,50 evra/MWh. EU dozvole za emisije ugljen-dioksida blago su pale na 86,59 evra po toni, dok je cena uglja za oktobar pala na 134,50 dolara po toni.
Kombinacija nižih cena goriva i pada terminskih cena električne energije ukazuje na to da trgovci uticaj utorkovog rasta spot cena uglavnom vide kao kratkoročni šok izazvan vremenskim uslovima i prekograničnom ponudom. Neposredni tržišni rizik i dalje je koncentrisan u večernjim satima, kada bi hladnija potražnja, manja proizvodnja iz solarnih elektrana i ograničen pristup jeftinijem uvozu iz centralne Evrope ponovo mogli da povećaju premiju Mađarske, Rumunije i severnih tržišta jugoistočne Evrope.
