Veleprodajne cene električne energije porasle su na većini tržišta jugoistočne Evrope u nedelji zaključno sa 13. septembrom, uprkos padu regionalne potrošnje, ukazujući na sve veći uticaj raspoloživosti obnovljivih izvora energije i prekograničnih kapaciteta na kratkoročno formiranje cena.
Potrošnja električne energije u posmatranom regionu smanjena je 4,7% na nedeljnom nivou, na 17,67 TWh. Potrošnja je pala na gotovo svim tržištima, uključujući Grčku, Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku, Mađarsku i Tursku. Rumunija je bila jedina zemlja koja je zabeležila rast, uz povećanje potrošnje od 1% na 920,3 GWh.
Pad opterećenja elektroenergetskih sistema nije doveo do nižih cena. Srbija je zabeležila najveći rast, od 11,1%, na 155,70 evra/MWh, a sledila je Hrvatska, gde je nedeljni prosek porastao 8,5%, na 176,34 evra/MWh. Cene su u Rumuniji porasle 6,2%, na 177,28 evra/MWh, u Mađarskoj 4,6%, na 177,31 evra/MWh, a u Bugarskoj 2,5%, na 166,96 evra/MWh.
Grčka i Turska kretale su se suprotno regionalnom trendu. Prosečna cena u Grčkoj smanjena je 3,2%, na 155,32 evra/MWh, dok je u Turskoj pala 8,9%, na 47,37 evra/MWh, zadržavajući značajan diskont u odnosu na međusobno povezana evropska tržišta.
Uslovi na strani ponude pružaju najjasnije objašnjenje razilaženja između potrošnje i cena. Proizvodnja iz vetra i sunca smanjena je 7%, na 3,66 TWh, čime je iz regionalnog miksa uklonjeno oko 270 GWh električne energije sa niskim graničnim troškovima. Proizvodnja hidroelektrana pala je 2,1%, dok je proizvodnja iz termoelektrana smanjena 1,8%.
Prekogranična trgovina takođe je značajno oslabila. Neto regionalni tokovi električne energije smanjeni su 23,2%, na 0,94 TWh, ograničavajući mogućnost da tržišta sa nižim cenama nadomeste manjak električne energije na drugim tržištima. Bugarska je povećala izvoz, dok su Rumunija, Mađarska i Hrvatska smanjile nivo uvoza.
Podaci za ovu nedelju pokazuju da potrošnja više nije dominantan kratkoročni signal za formiranje cena električne energije u jugoistočnoj Evropi. Promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora, raspoloživost dispečabilnih elektrana i dostupnost prekograničnih interkonektora sve više određuju da li će niža potrošnja dovesti do jeftinije električne energije ili samo smanjiti obim potražnje u inače zategnutom tržištu.
