Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i susednih tržišta Evropske unije ostala je značajno ispod prošlogodišnjeg nivoa tokom prve polovine 2026. godine, što predstavlja rani pokazatelj da Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) menja regionalne trgovinske tokove.
Bruto prekogranična trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU smanjena je za približno 19% međugodišnje tokom prvih šest meseci 2026. godine. Pad je iznosio oko 23% u prvom kvartalu, dok je u drugom kvartalu usporen na 15%.
Visoka proizvodnja hidroelektrana u početku je spustila cene električne energije na Zapadnom Balkanu ispod referentnih nivoa u EU tokom prvog kvartala. Međutim, prekogranična aktivnost nije se u potpunosti oporavila nakon slabljenja hidrološkog viška, kada se region vratio u svoju uobičajeniju poziciju neto uvoznika električne energije.
Istovremeno, trgovanje na berzama električne energije na Zapadnom Balkanu kretalo se u suprotnom smeru. Obim trgovine na regionalnim day-ahead tržištima povećan je za približno 19%, na 2,70 TWh u drugom kvartalu, čemu je delimično doprineo oporavak aktivnosti na srpskoj berzi SEEPEX.
Rezultat je sve podeljenije regionalno tržište: veće količine električne energije trguju se unutar Zapadnog Balkana, dok manje količine prelaze granicu sa EU.
Podrazumevani faktori emisija u okviru CBAM-a imaju ključnu ulogu u ovoj promeni. Na osnovu cena emisijskih sertifikata u drugom kvartalu, indikativni trošak ugljenika procenjen je na 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju i 73,70 evra/MWh za Crnu Goru. Albanija je imala podrazumevani trošak od nula evra zbog svoje pretežno hidroenergetske strukture proizvodnje.
Ovi troškovi su dovoljno visoki da eliminišu komercijalnu maržu kod mnogih izvoza električne energije iz termoelektrana na ugalj. Trgovci električnom energijom zbog toga mogu preusmeravati transakcije preko jurisdikcija sa nižim faktorima emisija ili zadržavati proizvodnju na tržištima Zapadnog Balkana kada cenovna premija na tržištu EU nije dovoljna da pokrije trošak ugljenika.
Hidrološki uslovi, cene goriva, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i potrošnja takođe su uticali na trgovinu tokom prve polovine godine, što znači da se celokupan pad ne može pripisati CBAM-u. Ipak, kontinuirana slabost prekogranične trgovine nakon što je efekat visoke hidroproizvodnje iz prvog kvartala oslabio ukazuje na to da cena ugljenika već menja nominacije i strategije arbitraže.
Za elektroprivrede zavisne od lignita, poput EPS-a, Elektroprivrede BiH i Elektroprivrede Republike Srpske, pritisak se ne završava na direktnom trošku emisija. Smanjena konkurentnost izvoza ograničava pristup potencijalno skupljim tržištima EU i dodatno slabi ekonomsku održivost starijih termoenergetskih postrojenja.
Provereni podaci o emisijama na nivou proizvodnih postrojenja, ugovori o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora (PPA) i ubrzano ulaganje u niskougljenične kapacitete postaju sve važniji sa komercijalnog stanovišta, a ne samo kao regulatorni zahtevi.
