Avgustovsko stanje na tržištu nafte u jugoistočnoj Evropi ukazalo je na dva različita investiciona prioriteta regionalnog sektora prerade nafte. Srbija je ostala fokusirana na sigurnost snabdevanja konvencionalnim gorivima i otpornost logistike, dok je Rumunija nastavila da usmerava kapital ka vodoniku i gorivima sa nižim emisijama ugljenika.
U rafineriji Pančevo, kojom upravlja NIS, prerada sirove nafte počela je avgust sa približno 11.000 tona dnevno, da bi do kraja meseca porasla na gotovo 13.000 tona dnevno. Potražnja za dizelom dostigla je oko 200.000 tona, pri čemu je domaća prerada obezbedila gotovo 160.000 tona, dok je približno 32.000 tona uvezeno.
Nizak vodostaj Dunava dodatno je otežao proces uvoza, zbog čega je gotovo polovina uvezenih količina goriva morala da bude dopremljena železnicom. Poremećaj je ukazao na strateški značaj ne samo kapaciteta rafinerija, već i logističke infrastrukture potrebne za pouzdan transport sirove nafte i derivata kroz region.
Za Srbiju je izazov zato bio širi od samog obezbeđivanja pristupa međunarodnom tržištu nafte. Kontinuitet snabdevanja zavisio je i od toga da li sirova nafta i gotovi proizvodi mogu pouzdano da se transportuju raspoloživim pravcima u uslovima sve složenijih operativnih ograničenja.
Sankcije su unele dodatni nivo neizvesnosti. Američke vlasti produžile su licencu za poslovanje NIS-a do 30. septembra, čime je omogućeno da se nastave uvoz sirove nafte, prerada i transakcije neophodne za održavanje kontinuiteta snabdevanja. MOL je takođe dobio odobrenje američkih vlasti da u istom periodu nastavi pregovore o potencijalnom preuzimanju većinskog udela u NIS-u.
NIS je time izložen kombinaciji operativnih, logističkih i geopolitičkih faktora. Strateška vrednost kompanije zato se sve više procenjuje ne samo kao sistem za preradu i distribuciju goriva, već i kroz otvorena pitanja vlasničke strukture i izloženosti sankcijama.
Rumunija, s druge strane, sledi drugačiju strategiju. OMV Petrom završio je isporuku modula za drugi elektrolizer za proizvodnju zelenog vodonika snage 35 MW u rafineriji Petrobrazi. Zajedno sa drugim postrojenjem, planirani ukupni kapacitet elektrolizera dostići će 55 MW, uz očekivanu proizvodnju zelenog vodonika od približno 8.000 tona godišnje.
Vodonik će biti namenjen podršci radu rafinerije, kao i planiranom postrojenju za proizvodnju 250.000 tona SAF-a i HVO-a godišnje, čime se ulaganja u rafinerijsku infrastrukturu direktno povezuju sa rastućim tržištem goriva sa nižim emisijama ugljenika. Drugi elektrolizer podržan je sa približno 29 miliona evra iz rumunskog plana za oporavak i otpornost.
Kontrast između Pančeva i Petrobrazi pokazuje kako se investiciona slika regionalnog sektora prerade nafte postepeno razdvaja. Srbija daje prioritet otpornosti snabdevanja konvencionalnim gorivima, dok Rumunija postojeću rafinerijsku infrastrukturu pozicionira za potrebe evropskog energetskog sistema sa nižim emisijama ugljenika.
Ove strategije odgovaraju na različite rizike, ali obe zahtevaju značajan kapital. Kod tradicionalne prerade, ključne varijable sve više uključuju pristup sirovoj nafti, otpornost transportnih pravaca, sankcije i stabilnost vlasničke strukture. Kod projekata sa nižim emisijama fokus se pomera ka tehnologiji, regulatornoj podršci, ekonomici proizvodnje vodonika i pristupu rastućim tržištima SAF-a i obnovljivih goriva.
Dugoročna vrednost rafinerija u jugoistočnoj Evropi zato će sve više zavisiti od njihove sposobnosti da kombinuju sigurnost snabdevanja, otpornu logistiku, stabilne vlasničke strukture i kredibilan put ka gorivima sa nižim emisijama ugljenika. Regionalne rafinerije se više ne procenjuju samo na osnovu količine konvencionalnih goriva koju mogu da proizvedu, već i prema tome koliko uspešno mogu da se prilagode evropskom energetskom sistemu koji se ubrzano menja.
