Veleprodajne cene električne energije u Srbiji tokom avgusta su u proseku ostale iznad 150 €/MWh, dok su večernje cene prelazile 400 €/MWh, a povremeno i 500 €/MWh, ukazujući na sve izraženiju volatilnost na domaćem elektroenergetskom tržištu koje je sve snažnije povezano sa regionalnim tržištima.
Ograničenja u regionalnom snabdevanju, zajedno sa visokom letnjom potražnjom i nepovoljnom hidrološkom situacijom, doprinela su tome da cene električne energije ostanu na povišenim nivoima.
Bazne cene električne energije u Mađarskoj kretale su se oko 175 €/MWh, dok je smanjena raspoloživost nuklearnih kapaciteta u Mađarskoj i Rumuniji dodatno ograničila stabilnu proizvodnju električne energije širom jugoistočne Evrope.
Na Srbiju je uticala i izuzetno nepovoljna hidrološka situacija na hidroenergetskom kompleksu Đerdap, gde je dotok vode Dunavom pao na oko 1.400 kubnih metara u sekundi.
Istovremeno, ubrzani rast solarne proizvodnje u jugoistočnoj Evropi menja način formiranja cena električne energije na unutardnevnom tržištu.
Električna energija koja je istorijski često bila skuplja tokom dnevnih sati, kada je potrošnja industrije visoka, sada može postati relativno jeftina oko podneva, kada fotonaponska proizvodnja dostiže maksimum. Cene zatim naglo rastu nakon zalaska sunca, kada solarna proizvodnja nestaje, dok potrošnja domaćinstava i komercijalnog sektora ostaje visoka.
Sve izraženiji večernji skok potražnje i cena stvara nove mogućnosti za baterijske sisteme za skladištenje energije, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilnu proizvodnju iz gasnih elektrana i trgovce koji mogu da premeštaju električnu energiju između različitih sati, a ne samo između različitih zemalja.
Ovakav obrazac istovremeno povećava izloženost Srbije dešavanjima na evropskim tržištima električne energije. Ispadi proizvodnih kapaciteta ili hidrološka ograničenja u Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj mogu brzo uticati na cene u Srbiji preko međusobno povezanih tržišta.
Zima zato donosi drugačiji, ali povezan rizik. Veća potražnja za električnom energijom zbog grejanja, zajedno sa slabijom solarnom proizvodnjom, mogla bi povećati oslanjanje na termoelektrane i uvoz električne energije, posebno ukoliko hidroakumulacije u hladnije mesece uđu sa niskim nivoima vode.
