Hrvatska priprema široku reviziju zakonodavstva o tržištu električne energije, kojom bi trebalo da se reše problemi odloženih projekata obnovljive energije, uz uvođenje novih pravila za priključenje na mrežu, deljenje električne energije, maloprodajne ugovore i dugoročne instrumente na tržištu električne energije.
Jedan od najhitnijih problema odnosi se na projekte koji su zadržani zbog neizvesnosti u vezi sa regulativom priključenja na mrežu. Regulator HERA je tek u maju utvrdio jediničnu naknadu za priključenje na mrežu, nakon dugotrajnog kašnjenja koje je pojedinim investitorima onemogućilo da zaključe ugovore o priključenju.
Prema podacima Hrvatske udruge za obnovljive izvore energije, do kraja avgusta trebalo je da isteknu energetska odobrenja za 16 projekata ukupne snage 711 MW. Predložene izmene zakona trebalo bi da zaštite projekte od gubitka odobrenja u slučajevima kada je do kašnjenja došlo zbog regulatornih okolnosti na koje investitori nisu mogli da utiču.
Za projekte koji su konkretno pogođeni nedostatkom utvrđene naknade za priključenje, relevantni rokovi počinjali bi da teku od dana kada je HERA donela odluku. Investitorima čija su odobrenja već istekla iz istog razloga bilo bi omogućeno da ponovo podnesu zahtev. Kašnjenja u postupcima prostornog planiranja ili izdavanja građevinskih dozvola takođe bi mogla predstavljati osnov za produženje rokova.
Predložene izmene, međutim, prevazilaze privremeno rešavanje problema. Operatorima distributivnih sistema bilo bi naloženo da objavljuju jasnije informacije o dostupnim kapacitetima za priključenje i primenjuju transparentne i nediskriminatorne procedure. Postojeći ugovori o priključenju proizvođača koji nemaju definisan krajnji rok za realizaciju morali bi da budu zaključeni u roku od četiri godine od stupanja izmenjenog zakona na snagu.
Reforma bi takođe uvela deljenje električne energije, čime bi proizvodnja iz obnovljivih izvora, uključujući višak električne energije sa krovnih solarnih elektrana, mogla da se distribuira između potrošača i unutar stambenih zajednica. Kupcima bi bio omogućen pristup širem izboru ugovora, uključujući ugovore sa fiksnim rokom i fiksnom cenom, kao i dinamičke tarife povezane sa veleprodajnim cenama.
Odredbe koje se odnose na veleprodajno tržište podstakle bi širu primenu ugovora o kupovini električne energije (PPA) i dvosmernih ugovora za razliku (CfD), dok bi obaveze dobavljača u pogledu upravljanja rizicima i nacionalne procene adekvatnosti resursa postale deo novog regulatornog okvira.
Predložene izmene stoga ne bi samo omogućile spasavanje grupe odloženih projekata obnovljive energije. One bi Hrvatsku približile tržišnoj strukturi u kojoj se kapacitet mreže, dugoročno ugovaranje, fleksibilnost potrošača i sigurnost snabdevanja tretiraju kao međusobno povezani elementi razvoja tržišta obnovljive energije.
