Bugarsko brzo rastuće tržište baterijskih sistema za skladištenje energije vrši pritisak na vladu da reformiše naknade za zaštitu životne sredine, za koje predstavnici industrije tvrde da su postale nesrazmerno visoke za stacionarne sisteme za skladištenje energije.
Bugarska asocijacija za elektrotehniku i elektroniku (BASEL) navodi da industrijske baterije trenutno podležu naknadi od oko 2,81 evra/kg. Uporediva naknada u Rumuniji iznosi oko 0,20 evra/kg, što znači da je bugarska stopa približno 14 puta viša.
Ovo pitanje dobija sve veći značaj kako investicije ubrzano rastu. Bugarska je od gotovo zanemarljivog kapaciteta baterijskog skladištenja početkom 2024. godine došla do približno 8,6 GWh do maja 2026. godine. Naknada koja je ranije predstavljala relativno mali regulatorni trošak sada može da preraste u značajan izdatak kod velikih projekata skladištenja energije.
BASEL predlaže uvođenje posebne naknade od 0,30 evra/kg za litijum-jonske baterije koje se koriste u stacionarnim sistemima za skladištenje energije. Asocijacija takođe traži da se naknada obračunava samo na osnovu težine baterijskih ćelija i modula, a ne ukupne težine projekta, koja može uključivati kontejnere, invertore, transformatore, kablove, opremu za hlađenje i sisteme za zaštitu od požara.
Asocijacija takođe traži smanjenje naknada za solarne module i invertore, uz obrazloženje da bi ekološke naknade trebalo bliže da odražavaju stvarne troškove prikupljanja, tretmana i reciklaže opreme nakon isteka njenog životnog veka. Istovremeno, BASEL zahteva strožu kontrolu kompanija koje plasiraju opremu na tržište bez prijavljivanja ili plaćanja propisanih naknada.
Bugarsko Ministarstvo životne sredine i voda objavilo je 17. avgusta revidiranu verziju izmena uredbe o proizvodnim naknadama, ali naknade za baterije nisu uključene u taj paket i očekuje se da će biti razmatrane odvojeno. Za sada nije određen rok za njihovu izmenu.
Za investitore i developere, debata sve više postaje pitanje ekonomike projekata, a ne samo administrativne regulative u oblasti zaštite životne sredine. Kako kapacitet baterijskog skladištenja u Bugarskoj ulazi u raspon od više gigavat-sati, naknade zasnovane na težini mogu značajno uticati na kapitalne troškove i potencijalno uticati na odluke o tome gde će u regionu biti usmerene nove investicije u baterijsko skladištenje.
