Srbija je zvanično ušla u pripremnu fazu civilnog nuklearnog energetskog programa kroz sporazum o saradnji sa francuskom kompanijom EDF i Francuskom razvojnom agencijom, iako Vlada Srbije ne očekuje da bi prvi nuklearni reaktor mogao da bude pušten u rad pre 2040. godine.
Sporazum je usmeren na jačanje institucionalnih kapaciteta, tehničke studije, razvoj ljudskih resursa i unapređenje kulture nuklearne bezbednosti, a ne na neposrednu nabavku reaktora. Ova razlika je od ključnog značaja, jer Srbija najpre mora da izgradi regulatorni i stručni sistem koji će omogućiti procenu tehnologija, izbor potencijalnih lokacija i upravljanje programom koji bi trajao nekoliko decenija.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da će EDF podržati još tri dodatne studije nakon što je kompanija 2025. godine završila preliminarnu tehničku procenu. Očekuje se da će sa drugim međunarodnim partnerima biti pripremljeno još 14 studija, dok je završetak celokupnog paketa planiran do sredine 2027. godine.
Studije bi trebalo da predstavljaju osnovu za buduće odluke o veličini reaktora, tehnologiji, lokaciji, integraciji u elektroenergetski sistem, modelu finansiranja i upravljanju nuklearnim otpadom. Takođe će morati da procene da li Srbija treba da razvija klasičan veliki nuklearni reaktor, male modularne reaktore (SMR) ili da učestvuje u nekom regionalnom nuklearnom projektu.
Kompanija EDF donosi iskustvo operatora više od 50 reaktora u Francuskoj, ali će Srbija u početnoj fazi morati da zadrži tehnološki neutralan pristup prilikom donošenja odluka. Preuranjeno opredeljivanje za jednog dobavljača ili određeni tip reaktora moglo bi da oslabi konkurenciju u procesu nabavke i stvori dugoročnu zavisnost pre nego što ekonomska opravdanost projekta bude u potpunosti potvrđena.
Francuska razvojna agencija obezbeđuje grant od 500.000 evra kroz svoj program FEXTE. Sredstva će biti namenjena jačanju institucija, upravljanju programom, tehničkom obrazovanju i razvoju kapaciteta za nuklearnu bezbednost u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Aktivnosti će obuhvatiti prvu fazu i deo druge faze razvoja nuklearnog programa Srbije. Organizacija za sprovođenje nuklearnog energetskog programa sarađivaće sa EDF-om na razvoju stručnosti potrebne za koordinaciju državnih institucija, regulatornih tela, univerziteta, operatora prenosnog sistema i potencijalnih projektnih partnera.
Ljudski resursi verovatno će predstavljati najtrajnije ograničenje. Srbija mora da obrazuje i obuči inženjere, regulatore, stručnjake za bezbednost, projektne menadžere i tehničko osoblje mnogo pre nego što nuklearna elektrana može dobiti dozvolu za izgradnju ili započeti rad. Kredibilan program zahtevaće i nezavisno regulatorno telo sa dovoljnim ovlašćenjima, stabilnim dugoročnim finansiranjem i jasnim odvajanjem od budućeg investitora ili operatera elektrane.
Finansiranje projekta biće na kraju jedan od ključnih faktora. Velika nuklearna elektrana mogla bi zahtevati kapitalna ulaganja veća od 10 milijardi evra, u zavisnosti od izabrane tehnologije, lokalne infrastrukture, uslova finansiranja i trajanja izgradnje. Višegodišnja kašnjenja mogla bi značajno povećati troškove kamata tokom izgradnje i konačnu cenu proizvedene električne energije.
Sporazum sa Francuskom ne predstavlja narudžbinu nuklearnog reaktora. On uspostavlja institucionalni okvir koji Srbiji treba da omogući da utvrdi da li nuklearna energija može postati tehnički izvodljiv, finansijski održiv i kompatibilan deo elektroenergetskog sistema zemlje nakon postepenog napuštanja uglja.
