Regionalna suša istovremeno pogađa proizvodnju iz hidroelektrana, hlađenje nuklearnih elektrana, rad termoelektrana na ugalj i logistiku dopreme goriva. Protok Dunava kroz bugarski deo toka 28. jula iznosio je približno 1.617–1.883 kubna metra u sekundi, dok je vodomerna stanica kod Kozloduja zabeležila izuzetno nizak vodostaj.
Operativne posledice prevazilaze plansko isključenje prvog bloka Nuklearne elektrane Černavoda. Rumunija je upozorila da bi i drugi blok mogao biti isključen iz pogona ukoliko reka dostigne granične vrednosti za bezbedan rad. Dva bugarska reaktora u Nuklearnoj elektrani Kozloduj, snage oko 1 GW svaki, projektovana su sa namenskom pumpnom stanicom za rashladnu vodu, ali su dubina i trajanje aktuelne hidrološke situacije doveli raspoloživost rashladne vode pod znatno veću pažnju.
Srbija je izložena najvećem riziku u regionu. Pored smanjene proizvodnje iz hidroelektrana i otežanog hlađenja Termoelektrane Kostolac, uvoz uglja tokom jula dostigao je svega oko 25 odsto planiranog obima, jer su barže zbog niskog vodostaja mogle da se utovaraju sa svega 30–40 odsto uobičajenog kapaciteta. Organizovanje transporta drumskim i železničkim putem povećava isporučenu cenu goriva, ali ne može u kratkom roku da nadomesti obim transporta koji omogućava rečni saobraćaj.
Uticaj na regionalne cene električne energije nije linearan. Nedostatak jednog megavata hidroenergije tokom perioda velike proizvodnje iz solarnih elektrana može imati ograničen uticaj, ali isti manjak tokom večernjeg vršnog opterećenja može zahtevati uključivanje gasnih elektrana ili dodatni uvoz električne energije preko ograničenih prekograničnih kapaciteta. Zbog toga suša značajno povećava dnevne cenovne razlike, čak i kada prosečna proizvodnja iz obnovljivih izvora ostaje na visokom nivou.
Aktuelna situacija menja i ekonomsku isplativost planiranih hidroenergetskih investicija. Akumulacione hidroelektrane i reverzibilne hidroelektrane i dalje imaju veliku vrednost zbog svoje fleksibilnosti, ali će finansijske institucije ubuduće morati da primenjuju konzervativnije pretpostavke u vezi sa raspoloživošću vode, korisnim padom i obaveznim ekološkim protokom. Ovaj događaj dodatno potvrđuje značaj skladištenja energije, ali istovremeno pokazuje da se ni sistemi za skladištenje koji zavise od vode ne mogu smatrati otpornim na klimatske rizike.
