Konzorcijum koji predvodi Bechtel UK Holdings International, a u kojem učestvuje i turska kompanija ENKA, jedini je ispunio uslove Srbije za prolazak u drugu fazu izbora strateškog partnera za projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Na javni poziv iz juna pristigle su prijave šest konzorcijuma. Među ostalim učesnicima bili su Voith Hydro, Fresh Development zajedno sa srpskom kompanijom LDS, Channell Commercial Corporation, Global TBM i srpski Moravacem. Vladina radna grupa zaključila je da je jedino konzorcijum predvođen kompanijom Bechtel dokazao da ispunjava sve propisane uslove, uključujući većinsko američko vlasništvo, iskustvo u upravljanju inženjerskim projektovanjem u početnoj fazi (front-end engineering), realizaciji hidroenergetskih projekata i izgradnji energetske infrastrukture vredne više od milijardu evra.
Ova odluka ne predstavlja dodelu EPC ugovora za projektovanje, nabavku opreme i izgradnju. Instalisana snaga, konfiguracija akumulacija, broj agregata i ukupna vrednost investicije i dalje će zavisiti od rezultata studija izvodljivosti i tehničke razrade projekta. Prema aktuelnim zvaničnim procenama, vrednost investicije premašuje 2,63 milijarde evra, dok su raniji koncepti predviđali instalisanu snagu između približno 1.200 MW i 2.400 MW.
Srbija je, nezavisno od postupka izbora strateškog partnera, raspisala javni tender vredan 625 miliona dinara, odnosno oko 5,3 miliona evra, za izradu generalnog projekta, prethodne studije opravdanosti, prostornog plana područja posebne namene i strateške procene uticaja na životnu sredinu. Rok za podnošenje prijava je 20. avgust.
Razdvajanje postupka izbora strateškog partnera od tendera za izradu projektne dokumentacije od ključnog je značaja. Bechtel i ENKA stekli su pravo da nastave pregovore sa Srbijom, ali država još nije donela odluku o finansiranju izgradnje, izdavanju državnih garancija niti usvojila konačno tehničko rešenje projekta. U realizaciju će morati da bude uključena i Rumunija, s obzirom na to da će buduća elektrana biti povezana sa zajedničkim sistemom hidroelektrana i plovidbe Đerdap.
Da bi projekat bio prihvatljiv za finansiranje od strane banaka, biće neophodno definisati vlasničku strukturu, način plasmana električne energije na tržište, vodna prava, procedure prekograničnog upravljanja postrojenjem i izvore prihoda. Prihodi ostvareni arbitražom na veleprodajnom tržištu električne energije verovatno neće biti dovoljni za finansiranje projekta vrednog više od 2,6 milijardi evra. Zbog toga će biti potrebni i dodatni izvori prihoda, poput naknada za raspoloživi kapacitet, prihoda od usluga balansiranja elektroenergetskog sistema, pomoćnih sistemskih usluga, kao i potencijalno regulisanih prihoda po osnovu raspoloživosti kapaciteta, kako bi se omogućilo dugoročno finansiranje.
Aktuelna suša dodatno potvrđuje i prednosti i izazove ovog projekta. Srbiji je hitno potrebna fleksibilna proizvodnja koja može da zameni uvoz električne energije u večernjim satima i omogući prihvat budućih viškova energije iz vetroelektrana i solarnih elektrana. Istovremeno, projektno rešenje moraće da pokaže da će u periodima dugotrajne suše, kada električna energija ima najveću tržišnu vrednost, biti obezbeđene dovoljne količine vode i odgovarajući kapacitet akumulacija za pouzdan rad elektrane.
