Bosna i Hercegovina proizvela je 7,44 TWh električne energije u prvoj polovini 2026. godine, što predstavlja povećanje od 3,5 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Međutim, rast ukupne proizvodnje prikrio je značajnu promenu u strukturi proizvodnog miksa, pri čemu je proizvodnja iz hidroelektrana i obnovljivih izvora energije porasla, dok je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj opala.
Proizvodnja hidroelektrana povećana je za 32,4 odsto, na 3,13 TWh, dok je proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana priključenih na prenosnu mrežu porasla za 16,1 odsto, na 0,64 TWh. Nasuprot tome, proizvodnja električne energije iz uglja smanjena je za 16,9 odsto, na 3,07 TWh, što predstavlja značajno smanjenje doprinosa tradicionalnog termoenergetskog sektora zemlje.
Snažniji bilans domaće proizvodnje omogućio je Bosni i Hercegovini da smanji uvoz električne energije za gotovo 40 odsto, nakon što je tokom 2025. godine za uvoz električne energije izdvojila rekordnih 629 miliona BAM, odnosno približno 321,6 miliona evra. Izvoz je, međutim, istovremeno opao za oko 20 odsto, što ukazuje na to da je dodatna proizvodnja hidroelektrana prvenstveno iskorišćena za smanjenje potrebe za uvozom i nadomešćivanje slabije proizvodnje termoelektrana, a ne za obnavljanje nekadašnjeg izvoznog viška zemlje.
Hidroenergija i ugalj učestvovali su svaki sa približno 41–42 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije tokom prvih šest meseci godine, dok su vetroelektrane i solarne elektrane priključene na mrežu učestvovale sa približno 9 odsto. Dobijeni proizvodni miks znatno je uravnoteženiji u odnosu na tradicionalnu zavisnost Bosne i Hercegovine od zastarelih termoelektrana na lignit, iako je poboljšanje i dalje veoma izloženo hidrološkim uslovima.
Povratak sušnih uslova uklonio bi značajan obim hidroenergije sa niskim promenljivim troškovima proizvodnje, u trenutku kada se termoenergetski sektor i dalje suočava sa izazovima povezanim sa radom rudnika, ekološkim zahtevima i zastarelom opremom. Elektroprivredna preduzeća zato mogu značajno smanjiti troškove uvoza tokom povoljnih hidroloških godina, a da pritom ne reše strukturne probleme raspoloživosti svojih kapaciteta na ugalj.
Za regionalne trgovce električnom energijom, smanjenje potrebe Bosne i Hercegovine za uvozom uklanja jedan izvor potražnje tokom hidrološki povoljnih perioda, dok istovremeno manji izvoz proizvodi suprotan efekat. Zemlja tako postaje manje dosledno usmerena u prekograničnoj trgovini električnom energijom. Hidrološki uslovi, ispadi termoelektrana na ugalj i odluke o upravljanju akumulacijama sada mogu znatno brže da preusmere tržište iz pozicije uvoznika u poziciju izvoznika, i obrnuto, nego što bi se moglo zaključiti na osnovu njenog istorijskog proizvodnog profila.
